Радованов завршни чин: У Хагу имају и резервни план за најопаснију пресуду против Српске

Чланови најужег руководства Републике Српске били су оптужени за „удружени злочиначки подухват“ и геноцид у више општина у БиХ. Хашко тужилаштво их је прво оптужило за злочине у 10 општина, а касније се број смањивао. Сви оптужени су ослобођени по тој тачки оптужнице, а сада Тужилаштво тражи да Радован Караџић буде кажњен и за то.
Sputnik

Жалбени поступак у случају пред Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове, наследником Хашког трибунала, против бившег председника Републике Српске Радована Караџића, окончан је дводневним изношењем аргумената оптужбе и одбране.

Тужилаштво је затражило да Караџић добије казну доживотног затвора, док је одбрана затражила да се иде на поновни поступак. Коначна одлука ће бити позната до краја наредне године.

Хашки тужиоци поново су актуелизовали питање наводног геноцида у седам општина, за које је Караџић у првостепеном поступку ослобођен. Караџић је морао да буде осуђен за геноцид у општинама Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник, рекли су тужиоци, додавши да је Караџић претио босанским муслиманима и Хрватима и пре почетка рата.

Хаг: Тужилаштво тражи доживотни затвор за Караџића

Наводни геноцид у седам општина био је проблематичан од самог почетка суђења Караџићу. Испрва у саставу оптужнице, избачен је из ње, па враћен 2013. године, да би доношењем правоснажне пресуде Караџић био ослобођен по тој тачки оптужнице.

Тужилаштво има ново изненађење

Од првих оптужница против највишег политичког, војног и полицијског руководства Републике Српске за такозвани „удружени злочиначки подухват“, појављивао се наводни геноцид у седам општина, објашњава шеф Караџићевог правног тима, адвокат Горан Петронијевић.

„Прво је то било десет општина, па осам општина, па седам општина, па код Младића шест општина… Значи, отпадале су једна по једна, а сада им је, у жалбеном поступку код Караџића, предлог да се тај део промени и да се групно, у седам општина, за колико је Караџић оптужен, прогласи да је извршен геноцид. То би требало да буде тај велики геноцид на којем је настала РС. То је оно о чему говоре када говоре о РС као геноцидној творевини“, каже Петронијевић.

Геноцид у Сребреници не може да угрози РС, док би велики геноцид могао, додаје он. Међутим, у случају бившег председника Скупштине РС Момчила Крајишника правоснажно је пресуђено да геноцида у седам општина није било. У случају бивше председнице РС Биљане Плавшић Тужилаштво је одустало од оптужбе у договору са њом, а Караџић је у првостепеном поступку ослобођен оптужбе.

„Не заборавите, након изношења случаја Тужилаштва у случају Караџића, Првостепено веће донело је прелиминарну одлуку којом је избацило тај геноцид. Речено је да Тужилаштво није ничим то доказало, а самим тим ни да одбрана нема потребе да изводи доказе на те околности“, каже Петронијевић.

Демонтажа једне гранате потпуно мења истину о рату у Босни

Међутим, суд је ипак, по жалби Тужилаштва вратио наводни геноцид у седам општина у оптужницу на основу сумње да постоје посредни докази. И Караџић и Младић ослобођени су оптужбе за наводни геноцид у седам општина и Петронијевић не очекује да би Караџић сада могао да буде проглашен кривим.

Међутим, пошто је, како каже, председник Жалбеног већа судија Теодор Мерон, а све у Хашком трибуналу је у распаду, није време за опуштање.

Тужилаштво има алтернативни план да, ако не може да се докаже геноцид у свих седам општина, издвоји наводни геноцид у Приједору, јер је Приједор, према схватању Хашког тужилаштва, еклатантан пример геноцида, попут Сребренице, каже Петронијевић.

Одбрана је реплицирала, према његовим речима, успешно и показала да нема речи о геноциду. Тужилаштво је износило лажне податке о наводних 30.000 заточених у Приједору, док је одбрана изнела податке о 3.000 приведених, од чега је, након неколико сати, пуштено 1.700 људи. Од близу 1.200 људи који су остали у притвору, један број је такође пуштен нешто касније.

Какве опасности носи пресуда Караџићу ако буде оглашен кривим

Професор бањалучког Факултета политичких наука Радомир Нешковић сматра да пресуда Караџићу којом би бивши председник РС био осуђен за наводни геноцид у седам општина неће донети велике штете Републици Српској, јер се не суди колективитету, већ појединцу.

„Пошто је он био председник Републике, то би мало захватило и колективитет, али не нешто радикално, не би имало последице по статус РС у БиХ и по Дејтонски споразум. Али би углед РС мало оштетило. Ако би пресудили да је у тим општинама био геноцид, за њега је одговоран тај и тај човек и други ту нису одговорни“, каже Нешковић.

„РС се сваки дан може називати геноцидном творевином, али да би она правно била геноцидна творевина, то би требало да пресуди међународни суд, а те пресуде нема и вероватно неће ни бити изречена. Друго, РС је потписник Дејтонског споразума и она је у Дејтону призната као конститутивни и интегрални део БиХ. То се неће мењати, без обзира ко је звао геноцидном творевином. То никада неће имати правну последицу“, додаје он.

„Да није било Хага, Караџић би можда био српски министар“

Адвокат Тома Фила, са великим искуством у одбрани хашких оптуженика каже да се нада да неће доћи до преиначења пресуде. До укидања пресуде, према његовим речима, сигурно неће доћи, јер Међународни механизам нема буџет за тако нешто. Американци не дају више новца и Механизму је већ проблем да плаћа адвокате у жалбеним поступцима, а судија Теодор Мерон, каже Фила, као експонент америчких жеља, радиће само оно што му се каже.

„Најбољи доказ је пресуда Шешељу. Од свега што је Шешељ урадио, њима су били важни Хртковци, да би доказали да је Србија вршила злочине над Хрватима у оквиру државе Србије. То им је био циљ и то су и урадили. Ако би, не дај Боже, преиначили пресуду Караџићу, он би добио доживотну робију. Политичке последице биле би по РС. Никоме није сметало што је Хрватска осуђена за злочине над босанским и српским народом. Тешко је пало што Србија није осуђена због неког злочина у БиХ. И сада ће, са овим, покушати да направе неку везу између Србије и генерала Младића, ако би било прихваћено да ту има неких проблема“, каже Фила.

У пресуди Радовану Караџићу из 2016, Судско веће закључило је да је у седам општина кампања прогона ескалирала толико да је обухватила и елементе геноцида. Међутим, Веће је такође закључило да нема ваљаних доказа да је у седам општина почињен геноцид. На Жалбеном већу је да одлучи да ли ће пресуда Првостепеног већа остати на снази, или ће Караџићу пресудити у складу са захтевом Тужилаштва.

Лука Караџић: Образложење пресуде је катастрофално

Оно што је значајно, каже Петронијевић, јесте да је Тужилаштво прихватило став Првостепеног већа да је бошњачка страна у Сарајеву често прибегавала самоповређивању и гађању сопствених грађана како би придобила наклоност међународне заједнице.

Случај Улице Васе Мискина избачен је из оптужнице, Маркале 2 су остале у оптужници, док се за Маркале 1, иако је доказано да је тај злочин извршила муслиманска страна над својим становништвом, Тужилаштво, како Петронијевић каже, грчевито бори лицемерном тврдњом да се муслиманска страна служила подметањима и убијањем сопственог становништва, али да то није имало великог значаја.

„Тужилаштво се позива на ту формулацију, а ми је нападамо. Једна од наших жалбених тачака је било управо то када је у питању Сарајево, да је то био образац понашања муслиманске стране, а не појединачни случај. Веће прихвата да су у питању појединачни случајеви који не би могли да се претворе у образац. Ако имате у виду колико је број тих појединачних случајева, нема никакве дилеме да није у питању образац“, каже Петронијевић.

Одбрана је такође напала део пресуде која се односи на Сребреницу, јер је, додаје Петронијевић, пресуда донета на основу више од 2.000 уведених чињеница, а готово сваку од њих одбрана је оспорила са понеким доказом, што је довољан основ да се докази доведу у разумну сумњу.

Коментар