Администрација председника САД Доналда Трампа размишља како да замени свој војни контингент у Сирији, након што је он тамо „реализовао скоро све своје задатке“. „Саудијска Арабија је веома заинтересована за нашу одлуку. Ако жели да тамо останемо, можда ће морати да плате за то. Америка је на Блиском истоку потрошила седам билиона долара, од чега није добила ништа“, пожалио се Трамп.
Како пишу медији, саветник за националну безбедност САД Џон Болтон већ разговара са једним бројем арапских држава да пошаљу своју војску у Сирију.
Катарски политиколог Али ел Хејл каже да ово није први пут да амерички председник уцењује државе Персијског залива.
„Откад је дошао на место председника, Трамп уцењује многе државе. Он је покушао да изгради односе по моделу Јужне Кореје, од које је затражио милијарду долара за заштиту. Стално уцењује саудијску владу, и већ је успео да извуче од тог краљевства 460 милијарди долара“, рекао је Хејл за Спутњик.
Ни Саудијској Арабији сада не цветају руже. Дугогодишњи рат у Јемену је годишње кошта на десетине милијарди долара, а пад цена нафте је озбиљно уздрмао овог нафтног гиганта. Саудијска Арабија је потврдила да разговара са САД о слању својих снага у Сирију, али је питање ко ће то да плати. Зато она са завишћу гледа пуну касу свог комшије — Катара.
„Катар треба да пошаље војску у Сирију пре него што САД прекину да га штите“, изјавио је министар иностраних послова Саудијске Арабије Адел ел Џубеир. Он сматра да се Влада Катара не би одржала ни недељу дана без америчке војне базе.
Игор Панкратенко, историчар и заменик директора руског Центра за стратешке процене и прогнозе, члан научног савета Иранског института за проблеме Централне Азије и Авганистана подсећа да су Саудијци познати по својим претњама.
„Питање које они јако воле да поставе када некоме прете је: ’Људи, има ли код вас ко да ратује?‘. Они имају огроман буџет, огромна складишта оружја, али када треба извести неку колико-толико значајнију војну операцију, почињу да купе људе са свих страна света, пре свега из Пакистана“, објашњава руски аналитичар и подсећа на једну занимљиву причу која најбоље осликава колико Бела кућа зна каква је ситуација на Блиском истоку.
„Прошле године се десила интересантна ситуација када је конфликт између Катара и Саудијске Арабије ескалирао. Наш мали принц је позвао најбољег пријатеља, Трамповог зета (Џареда Кушнера), и рекао му: ’Хајде да уплашимо Катар могућностима САД‘. Он је одговорио: ’Хајде‘. Кушнер је тада дошао код таста и пажљиво му ставио на сто докуменат, објаснивши да САД морају да притисну Катар. Пошто Доналду географија није јача страна, он је рекао: ’У реду‘ и појавио се са изјавом да је Катар спонзор тероризма итд. Буквално кроз неколико сати у његов кабинет је улетело неколико људи из Пентагона и Ленглија (седиште ЦИА), вичући: ’Господине председниче, извините, али у Катару је наша база, Катар је наше упориште, шта то радите?‘. Он је одговорио: ’Стварно?‘. ’Аха! Не говорите ништа више‘. Следећег дана Трамп изјављује: ’Грађани, мој јучерашњи говор је имао за циљ да укаже Катару на неке недостатке који не треба да нас коштају тесног пријатељства!‘. Након тога, Кушнер је добио ногу у задњицу и био му је онемогућен приступ тајним документима о Блиском истоку. Када је мали принц (мисли се на принца Мухамеда) био на турнеји по Америци, он из све снаге покушавао да наговори Трампа да Катар треба притиснути, јер тесно сарађује са Турском: ’Притиснимо Катар, притиснимо Турке‘. На шта је Трамп овог пута показао уравнотеженост, која за њега није карактеристична, и рекао му: ’Не, знате, треба размислити, нисмо спремни за тако брзе одлуке‘“, испричао је Понкратенко.
„Доста је неозбиљно уопште и размишљати да Катар са својих 13.000 војника може да учествује у некој озбиљнијој операцији. Мислим да се то од њега и не очекује, али да издвоји неку приличну суму из свог државног фонда који је тежак на стотине милијарди долара… То је већ друга прича“, додао је он.
„Ово није прва криза са Катаром. Слична криза је владала и 2013. године, и тада су због претње од директне инвазије Саудијаца, Уједињених Арапских Емирата и државе-неспоразума Бахреина врло брзо закључили одбрамбени савез са Анкаром. Зато своју политику у Сирији Катар спроводи преко Турске. Они су се поделили: Катар је углавном финансијер, док су Турци ’извођачи радова‘“, објашњава руски експерт.
Главни задатак нових снага ће бити очување окупационих зона, које називају зонама деескалације.
„Постоје курдске енклаве које подржавају Американци, постоји турска зона која треба да прође дуж сиријско-турске границе, око 900 км. Сирија као таква више не постоји, постоји само списак неких територија“, објашњава руски експерт.
Међутим, многи сумњају у то да ће се Американци заиста повући из Сирије. Досад се никад није десило да су негде ушли, па онда и изашли, ако не рачунамо Вијетнам. Само ће неко морати да плати њихов боравак на Блиском истоку. Тај неко су, очигледно, њихови савезници.