Балкан је одавно буре барута и не треба ту много да плане, упозорио је у емисији „Свет са Спутњиком“ председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.
Додаје да је проживео рат деведесетих као да и дан-данас пописује жртве на српској страни и констатује да се, нажалост, наоружавају сви бивши учесници ратова из деведесетих година прошлог века.
„Ако сви имају оружје и оруђе, онда само неко треба први да притисне црвено дугме и да мир нестане. У свету постоје произвођачи ратова, америчка влада је још давно основала невладину организацију МПРИ, која окупља пензионисане високе официре, углавном генерале. Они су извођачи прљавих послова, ратова по целом свету, али никада јавно нећемо чути да су они део власти“, каже Штрбац.
Стручњак за безбедност Џевад Галијашевић примећује да је члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић деловање наменске индустрије, производњу ракетних бацача и далекометних хаубица ставио у контекст неког будућег рата.
„Безбедносно-одбрамбени систем БиХ је дефинисан Анексом 1а, у коме НАТО ствара такозвано безбедносно и одбрамбено окружење, а путем ОХР контролише чак и избор готово половине Савета министара. Изетбеговић прети заправо Републици Српској са шест фабрика наменске индустрије, од којих пет контролише Странка демократске акције, с једне стране, и обавештајна служба САД“, каже Галијашевић.
Он ипак сматра да у српском, хрватском и бошњачком народу не постоји потенцијал за изазивање рата, али да су присутне слабости у политичком систему. Такву ситуацију у БиХ користе САД и НАТО како би имали потпуну контролу.
Галијашевић додаје да је крајњи циљ смањивање државотворног капацитета Републике Српске и удаљавање Републике Српске од Русије, као и хитно увођење БиХ у НАТО.
„Зашто је РС проблем, повезао бих са говором угледне руске званичнице у Парламентарној скупштини БиХ. Јасно и добронамерно, госпођа Валентина Матвијенко рекла је да је понижавајуће да у ваше име земљом управљају три амбасадора или два чиновника, и да се Москва због тога залаже да Дејтонски споразум буде основ односа и да никоме не требају тутори“, додаје Галијашевић.
Он констатује да НАТО-у прилично успешно иде на Балкану — Хрватска, Словенија и однедавно Црна Гора су његове чланице, а у току је сламање Македоније.
„Не ломи се БиХ, него се у Сарајеву ломи Република Српска и српски народ. Они једини још пружају одређен отпор потпуној колонизацији земље. Ако НАТО примени одређене мере или силу или фалсификује изборну активност, све из арсенала оних досад већ виђених поступака, начина деловања, начина рушења влада, онда ћемо имати потпуно уклањање тог такозваног ’меког балканског трбуха‘“, сматра стручњак за безбедност из БиХ Џевад Галијашевић.
Ништа мање напетости не долази ни из Приштине. Тамо је лидер покрета Самоопредељење Аљбин Курти изјавио да они имају нови паклени план за обрачун са Србијом.
Позвали су, каже Курти, Бошњаке, Албанце, Црногорце, Македонце и Хрвате да формирају „балкански савез“ против Србије, која ће, по њиховом мишљењу, да остане проблем Балкана не само у овом веку већ и у наредним.
Политички аналитичар Душан Јањић каже да се овакве изјаве дају због унутрашњих размирица, али да мора да се констатује де је у порасту такозвани екстремни шовинистички популизам.
„На томе се, заправо, и направила једна елита која влада тако што подигне тензије које се после, наводно, смирују. Косово је специфично јер се, за разлику од Хрватске, БиХ и Црне Горе, суочава са неизграђеном државом и унутрашњом нестабилношћу“, каже Јањић.
Додаје да је од Арапског пролећа наоружавање постало један од најуноснијих послова и да не постоји утицајна особа на Косову која није потврдила да је наоружавање њихових специјалних јединица у току.
Саво Штрбац сматра да у оваквим геополитичким приликама никоме није у интересу стабилан Балкан. Ипак, он не очекује било какав сукоб већих размера јер, како каже, није прошао довољан број година.
Са њим је сагласан и Душан Јањић, који наводи да се то најбоље види на примеру Косовске Митровице, где сукобе не желе ни Срби ни Албанци. Међутим, Јањић наглашава да увек постоје одређене интересне групе којима одговара нестабилност, а које су врло моћне и неретко криминалне, коруптивне и политичке.
„Рат је у савременом свету променио облик. Он сада добија привремено локализоване сукобе и тероризам. Управо те пошасти — тероризма — треба највише да се плашимо, а сматрам да ње нису довољно свесни лидери региона“, оцењује Јањић.