Не брини, човече, ја сам ту: Откривена последња порука убијеног фотографа АФП-а

Свет је у шоку због бруталног напада у Кабулу у Авганистану, у ком је убијено 25 људи, међу којима и група новинара.
Sputnik
Један бомбаш на мотору, други међу новинарима: Ужас у Кабулу после напада (фото)

Прво име које се појавило међу жртвама било је Шах Мараи, новинар и фотограф АФП-а у Кабулу, а уз њега је погинуло још најмање пет новинара и четворо полицајаца. Већина их је након прве експлозије пожурила на место самоубилачког напада, полицајци да помогну, а новинари да известе о томе шта се догађа.

Свој посао обављали су предано до последњег тренутка, и на крају жртвовали сопствене животе. По безбедносном извору, самоубица који се веројатно увукао међу извештаче претварајући се да је један од њих, а носио је и камеру.

Агенција АФП објавила је ко је био Мараи, који је за њих радио још од 1996. године. За њега кажу да је био храбар, харизматичан и предан у извештавању о сукобима и нападима у Авганистану.

Иза себе је оставио шесторо деце које је добио у два брака, а најмлађа ћерка му се родила пре непуних месец дана. „Био је веома срећан, а у редакцији у Кабулу је чак организовао прославу пре недељу дана“.

Последице бомбашког напада у Кабулу, Авганистан

Последња порука коју је послао била је на „Воцапу“ (WhatsApp), а послао ју је колеги сниматељу који се бојао да ће каснити на место прве експлозије, јер је био заглављен у саобраћају према месту догађаја.

„Не брини, човече, ја сам ту“, написао му је Мараи да га смири и потврди му да он већ покрива догађај.

Само неколико тренутака након те поруке, био је мртав, као жртва друге експлозије.

Колико је Мараи био храбар, заједно са својим колегама новинарима, говори и чињеница да је већ био нападан и претучен, свакодневно је добијао претње због извештавања, а један од највећих губитака му је био кад су му у Кабулу убили пријатеља и колегу Сардара Ахмада, којем су тада убили и супругу и двоје деце.

Немачки медији: Русија ударила на „ахилову пету НАТО-а“

Малаи није одустајао, и свој посао је сматрао позивом, а знао је да говори да ноћима не спава након што види шта се све догађа тамошњим цивилима и колико је смрти видео својим очима.

„Само можемо да се дивимо његовој храбрости, преданости и ентузијазму да свима који су били тамо смањи напетости и страх. Умео је да колеге наговори да играју пинг-понг или одбојку, само да их разведри“, написали су у АФП-у.

Бројне колеге на друштвеним мрежама изражавају саучешће његовој породици и колегама.

Коментар