Након потписивања Споразума, Иран се тржиштем, од прошле године, отворио и на Запад, бројне европске компаније склопиле су с њим послове, највише на пољу развоја енергетике, јер та земља има огромне количине земног гаса и нафте. О продаји „црног злата“ Техеран најозбиљније преговара са Кином, а за куповину су заинтересоване и земље ЕУ.
Иако је Иран потписао Споразум под претњом међународним санкцијама, због чега је и приступио преговорима са великом шесторком, од тих санкција вероватно неће видети ништа ново, оне не могу битно да утичу на животни стандард грађана Ирана, али ипак могу да успоре развој те земље, каже за Спутњик Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност.
„Уколико би Иран остварио нешто чвршћу кооперацију и са компанијама из САД, пре свега би могао да напредује на пољу развоја технологије. То је једино што може да погоди Иран у наредном периоду, јер жели да развије свој енергетски сектор, а то није могуће без тесне сарадње са Америком на пољу експлоатације пре свега ретких руда, земног гаса и нафте, јер САД по питању те технологије већ дуго година држе примат“, објашњава Рајић.
Он подсећа да би Иран за помоћ у развоју технологије могао да се обрати Руској Федерацији, али да и та земља по овом питању сарађује с САД, а до последње рунде санкција Русији склопљени су уговори вредни неколико милијарди долара.
Друга последица Трампових санкција може бити промена плана Ирана да се озбиљно задужи у америчким комерцијалним банкама. То ће му сада бити недоступно, што значи да ће се успорити ликвидност иранске привреде, али Иран због тога неће потпуно пропасти, каже Рајић.
„Не видим последице због којих би Иран био спреман да направи радикалне резове, а да ће због њих упасти у неке озбиљне економске проблеме. То се у неком ближем или средњем року сигурно неће десити. Незгодно би било да се овим санкцијама придруже и друге западне државе, односно Европске унија, али по првим најавама видимо да се то неће десити“, каже Рајић.
Кључне европске земље критикују Трампову одлуку, иако је америчка администрација упозорила европске компаније да имају шест месеци да окончају своје послове са Ираном или ће доћи до проблема. Рајић у овом потезу пре свега види политичку тактику Трампа коју од уласка у Белу кућу користи и са савезницима и са противницима на глобалном нивоу.
„Трамп креће са највишом могућом ценом, прети оштрим санкцијама, затим преговорима покушава да одступи од своје тврде позиције, како би се нашли, ако не на пола пута, онда мало ближе циљу који је њему приоритетан“, оцењује наш саговорник.
Он сматра да претње председника Ирана Хасана Роханија да ће Исламска Република узвратити САД реципрочним одговором на било које нове санкције, нису оствариве, јер Иран нема потребну технологију и не може да се такмичи са знатно моћнијом Америком.
С друге стране, Иран може да направи проблем, ако не директно Америци, онда њеном највећем савезнику на Блиском истоку — Израелу. То је главни камен спотицања и кључни разлог због чега је дошло до овог заокрета у америчкој политици, а главно питање је да ли нове санкције умањују могућност да Иран има нуклеарно оружје.
„Иран може да настави програм, да обогаћује уранијум и одређене супстанце неопходне за прављење нуклеарног оружја, али то је мач са две оштрице. Ако то буде радио, довешће у незгодну позицију државе с којима има стратешку сарадњу, пре свега Руску Федерацију, зато што ни њој сигурно није у интересу да Иран добије нуклеарно наоружање“, сигуран је Рајић.
Он додаје да је управо из овог разлога Хасан Рохани у овом тренутку можда најбоље решење за Иран, јер је неко ко може добро да промисли о свим последицама евентуалног кршења овог споразума.
„Не верујем да ће од њега одустати и да ће почети да ради на формирању нуклеарног наоружања. У том случају, Иран би дао изговор, пре свих, неоконзервативцима и Трампу да, ако не уђу у отворени сукоб, појачају своје војно присуство у региону, проглашавајући Иран за највећу опасност“, закључује Рајић у разговору за Спутњик.