Харач, рајо, харач

По новој уредби осмишљеној да се сиротињи раји што ефикасније одере кожа са леђа, сва возила у Србији старија од 15 година мораће убудуће два пута годишње на технички преглед.
Sputnik

Харачлији који је осмислио најновију пљачку сиротиње раје ни то није било доста, него је предвиђено да цена техничког прегледа уместо садашњих хиљаду до 1.500 динара убудуће буде од 3.500 до 4.000 динара!

То, два пута годишње, значи да ће сиротиња раја од јула ове године, само по основу техничких прегледа своје сиротиње од аутомобила, давати држави и до 70 евра за 12 месеци.

Нови ударац српском селу: Порез, или све на добош

Ако је харач онда је харач, сврха харача управо је да се сиротињи огули кожа са леђа! Да се зна ко је харачлија а ко је раја! А, како израчунаше да технички преглед који траје 35 до 40 минута, а мајстори не користе златне кључеве и шрафцигере, и нису академици по нивоу образовања, кошта и до 4.000 динара, е то је већ права мистерија. Али, кад се сиротињи дере кожа са леђа, онда се дере ефикасно. Раји треба узети што више пара за што краће време.

А шта на све ово каже сиротиња раја? Ништа. Уместо да деци купимо патике, или дрва за зиму и приготовимо мало туршије, оно мало беде што зарадимо даћемо за — технички преглед. Осам хиљада динара годишње, или — два и по метра дрва, или два пара патика, или пуна ђачка торба књига, или… Харач, рајо, харач…

Само, нико од харачлија није нам образложио где то у свету има да се кола два пута годишње возе на технички преглед и како ће то повећати безбедност саобраћаја на српским друмовима. Али, шта има да се раји харач образлаже, раја је ту само да харач плаћа!

Сиротиња раја има кратко памћење и то харачлије имају у виду. Ко се још сећа оног дана кад је обука за полагање возачког испита поскупела са 30 на — 80.000 динара. Харач уведен свакоме ко има децу, а харач је ту да се плаћа. А, јесмо ли уз 80.000 динара по кандидату добили боље, обученије возаче? Ма јок! Али, кога брига. Битно је да је сиротиња дала, платила харач.

Или, ко се још сећа оног дана када су нам уведени нотари? А код нотара — „добар дан“ кошта хиљаду динара! Сиротиња плаћа и ћути. Зашто је за државу важније да се документ овери код нотара за дебеле паре а не на шалтеру општине, често и бесплатно? То није ни важно, важно је да нотари зараде 100.000 евра месечно. А сиротиња раја? Сиротиња раја плаћа и ћути.

Мора да се умре и да се плати порез

Па даље, ко се још сећа увођења професионалних управника по зградама? Нико. Не уме сиротиња раја сама да се стара о гелендерима и степеништима о оџацима и подрумима, него има да плаћа професионалце? Има да плаћа јер је раја сиротиња пуста. И неука. Не уме ни сијалицу на степеништу да промени него има да плати управника.

Па даље и даље и даље… Плаћа сиротиња раја и кад се мењају слова ч, ж, ђ, џ, на таблицама. Џаба што нико сиротињу није питао кад су добијали таблице са тим словима… А сиротиња трпи и ћути и плаћа, кад плати харач џаба после пребире по празном новчанику у коме једва преостане за сува леба…

Сећа ли се још неко када су сиротињи раји смањене пензије а повећани порези, па уведена такса на легализацију кокошињаца и шупа по селима? Слабо ко!

Мисли ли неко да сиротиња раја не би волела да вози кола од три, четири или пет година? Кога брига. А и зашто би харачлије бринуле кад се раја и не сећа, рецимо, шта се све за 200 евра плате могло купити пре само десетак година, а шта се може купити данас? Сиротињи раји колико год даш — доста, а колико јој год узмеш — мало!

И кога брига што удесе на путевима не прави сиротиња у дрљавим „кечевима“ и „голфовима“ старима 20 и кусур година, сиротиња има да иде два пута годишње на технички.

Сврха сиротиње раје јесте да даје харач! Ако су давали прадеде и деде, и очеви, има да дају и унуци. И ту се ништа није променило нити ће се променити. На пошту, рајо, плаћај харач, јер, ко не плати на време има и камата на харач, па харач на харач, па камата на камату…

Харач, рајо, харач…

Зоран Шапоњић, Искра

Коментар