Расписана потерница за осумњиченим за убиство Украјинке у Црној Гори

Которска полиција расписала је потерницу за Арсенијем Становићем, ког сумњичи да је у петак вече, 11. маја, убио украјинску држављанку Анастасију Лашманову, преносе подгорички медији, позивајући се на изворе у врху Управе полиције.
Sputnik

Полиција је прикупила мноштво материјалних доказа који указују да иза убиства Лашманове стоји особа са којом је она била у дугогодишњој емотивној вези, а међу траговима је, како преноси „Побједа“, пронађен и ДНК особе за коју се сумња да је убила Лашманову.

Ко је ликвидирао украјинску милионерку у Котору

Инспектори на основу изузетих доказа претпостављају да је и нападач повређен у „злочину из страсти“. У оквиру истраге саслушано је више особа, а при идентификацији осумњиченог за убиство, полицији је помогао и преглед снимака са камера које су постављене у околини зграде у којој је Лашманова становала, али и анализа листинга телефонских комуникација које је жртва остварила последњих месеци.

Такође, потврђено је писање црногорских медија да је осумњичени Арсеније Становић син високог полицијског функционера, а како наводе „Вијести“, у питању је шеф граничне испоставе полиције Аеродрома Тиват, Зоран Становић. 

Подсетимо, то брутално убиство додатно је запрепастило Црну Гору и због чињенице да је Анастасија Лашманова у кратком року постала врло моћна и утицајна особа у земљи. 

Наиме, Украјинка је пре неколико година дошла у Црну Гору када је радила као конобарица, да би убрзо постала извршна директорка компаније „Си трејд“, која је пре три године купила тиватски хотел „Мимоза“, након чега је на том месту изграђен хотелски комплекс „Перла“. Процењује се да је Лашманова на располагању имала имовину вредну више десетина милиона евра. Украјинка је приде била и власница салона лепоте „Фам фатал“, који се налази у хотелу „Тре кане“ у Будви, а према наводима црногорских медија, компаније које је водила Лашманова стајале су иза „контроверзног“ пројекта уређења обале и изградње угоститељског објекта на рту „Света недеља“ у Каменарима и изградње „Понте Сељаново“.

Коментар