„Мислим да ствари треба поштено принципијелно решити. А то значи да се суспендује закон о умањењу пензија донет на крају 2014. године, који је био орочен 2017. и важност му је истекла са том годином, и да се од јануара 2018. утврди нова висина пензија рачунајући и сва усклађивања пензија два пута годишње, како је то предвиђено законом о пензијама пре него што је почело њихово умањивање“, каже за Спутњик професор Економског факултета у Београду, Љубодраг Савић.
Он притом истиче да проблем људи са ниским пензијама треба решавати социјалном политиком, а не на уштрб оних са вишим пензијама за које су уредно издвајали доприносе.
Причу о српским пензијама додатно је ових дана закомпликовала оцена највиших српских званичника према којој је највећем броју пензионера исплативије да и даље буде на снази Закон о привременом умањењу пензија. Она је уследила после сугестије мисије Међународног монетарног фонда да буду укинуте привремене кризне мере за пензионере — односно Закон о привременом умањењу пензија, који је на снази већ четврту годину, будући да су јавне финансије стабилне.
Премијерка Ана Брнабић је, међутим, саопштила да би „враћање на старо“, односно укидање Закона о привременом умањењу пензија, због повећања која су у међувремену добили, значило смањење примања за 80 одсто пензионера. И председник Србије Александар Вучић сматра да би враћање на старо значило повећање пензије за оне који примају више од 50.000 динара, а да 76 одсто најстаријих суграђана не би добило ништа. Истичући да је увек за заштиту најсиромашнијих, он је оценио да је могуће направити комбинацију која би помирила и једне и друге.
Коментаришући ове оцене, Савић подсећа да су неким пензионерима пензије умањене, некима нису уопште и да је повећање пензија које је у међувремену било, очигледно веће него што је било смањење. И сада они, српски речено, имају већу пензију него с краја 2014, када су пензије умањене, објашњава Савић. Он, међутим, напомиње да се те цифре ипак не могу поредити, јер закон о пензијама налаже да оне сваке године треба да буду усклађиване два пута, 1. априла и 1. октобра, и то у односу на раст цена на мало и на БДП-а.
Савић зато сматра да треба испоштовати чињеницу да је са истеком 2017. истекао и рок интервентном закону о умањењу пензија и да се треба вратити на пређашње стање с краја 2014. године, које подразумева и усклађивање пензија два пута годишње. То је, како каже, неопходно да бисмо правилно одредили ниво са кога је требало стартовати у 2018. години.
„То не значи да ће сада држава Србија враћати тим људима оно што су у међувремену изгубили јер није било усклађивања. То само значи да треба да се одреди нови почетни ниво у 2018. години, када пензије требало поново да почну да се обрачунавају по закону. И ја сам убеђен да би сви људи добили пензије веће него што су биле. Није то убеђење, то је потпуно ствар математике, сви би добили веће пензије јер би свима оне биле усклађиване и то би било поштено“, тврди професор Економског факултета.
Он не спори да је држава за повећање пензија издвојила значајан новац. То је, како каже, враћање дела онога што је практично узето од краја 2014. године.
„Слажем се са Вучићем да је положај неких људи јако лош, да су неке пензије јако ниске. И то је у реду. Али то не сме и не може да се решава на терет других пензионера. То се може и мора решавати социјалном политиком, а не тиме што ћете узети неком ко има високу пензију да би дали оном ко има ниску пензију“, истиче саговорник Спутњика.
Савић указује да се у стечена права пензионера, која су у складу са доприносима која су уплаћивали, не сме дирати. По његовом мишљењу, социјалном политиком треба решавати питање пензионера који су у тешкој позицији, али не по систему да сви са 25.000 добију ту помоћ. Вероватно да је 95 одсто њих сиромашно, али због оних пет одсто који нису, држава Србија би требало да донесе социјалну карту и да из буџета издвоји новац и помогне социјалне случајеве. То, како истиче, никако не треба везивати за заустављање раста високих пензија.
У међувремену, судећи по најавама, неки пензионери су спремни да правду потраже и у Стразбуру. Макар је тако најавио председник Удружења синдиката пензионера Србије, Михајло Радовић, који каже да је више од 40.000 пензионера Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање поднело захтеве за повраћај пензија. Ако не буду обештећени, жалиће се Суду за људска права у Стразбуру, напомиње он.