Додон је ту иницијативу образложио тиме што Молдавији није у интересу да буде део неког војног блока, уз оцену да тај став дели и већина грађана земље. Међутим, како тврди, упркос томе што НАТО то веома добро зна, канцеларију користи како би променио мишљење јавности.
Додон је такође истакао да неће дозволити да грађани Молдавије и сама Молдавија буду искоришћени као топовско месо у геополитичким сукобима између Запада и Русије. Управо је зато Молдавија, као неутрална држава, пријатељ свима — и Истоку и Западу.
Међутим, ситуација у Молдавији далеко је комплекснија него што се то чини на први поглед. Упркос томе што је Додон, као проруски кандидат, победио на председничким изборима крајем 2016. године, тамошња влада је и даље проевропски оријентисана. Та контрадикторност се манифестује у многобројним одлукама и изјавама званичника те земље.
Наиме, први одлазак Додона у иностранство након победе на изборима био је баш у Русију, са циљем да покаже и народу и својим комшијама своје чврсто опредељење да ће Молдавију, која се неколико година раније определила за европску будућност и добила безвизни режим за ЕУ као потврду својих амбиција, вратити у орбиту Русије.
Тај корак Додона је само још више унео немир у унутарполитичку ситуацију у земљи, тачније у односе између председника и Владе. Наиме, Влада Молдавије је настојања председника да приближи земљу Русији покушавала на све начине да саботира, што је у великој мери и успевала, имајући у виду ограничена овлашћења председника.
Таква ситуација је кулминирала када је Влада руском вицепремијеру Дмитрију Рогозину забранила улазак у земљу, прогласивши га персоном нон грата, што је био више него јасан покушај да се уруше односе између Кишињева и Москве.
Међутим, према мишљењу молдавског политиколога Бориса Шаповалова, та ситуација би могла драстично да се промени у корист Додона уколико на предстојећим парламентарним изборима крајем године социјалисти победе и формирају владу. У том случају, како објашњава, Молдавија ће сигурно затворити канцеларију НАТО-а, али уколико не дође до победе Додона и његових истомишљеника, канцеларија ће и даље функционисати.
„Не очекујем неку претерану реакцију НАТО-а. Ваљда нас неће бомбардовати због ове ситуације. Суверено је право сваке државе да доноси такве одлуке. Молдавија је неутрална земља и не постоји споразум који нас обавезује да будемо пријатељи или непријатељи Алијансе“, тврди он.
Шаповалов сматра и да се канцеларија НАТО-а у Кишињеву бави обавештајном делатношћу на територији Молдавије и координира процес модернизације војске по НАТО стандардима, што представља директно мешање у унутрашње послове суверене земље.
Иако та канцеларија на папиру спроводи и другачије хуманитарне програме, указује он, њен најважнији задатак је јасан – увлачење још једне земље у НАТО, размештање још једне базе и наставак конфронтације са Русијом.
Међутим, додаје, за интеграцију у НАТО залаже се само део молдавске политичке елите, који не одражава интересе целог молдавског народа — молдавско друштво подржава пут европског развоја, али то не значи да оно подржава и интеграцију у НАТО.
Са друге стране, заменик председника одбора за одбрану Државне думе Русије Јуриј Швиткин није толико оптимистичан и верује да ће НАТО критички реаговати на Додонову изјаву.
Према његовим речима, председник Молдавије има веома ограничена овлашћења, али грађани цене његов конструктиван став према Русији и према питању стабилности региона. „Иако Додон има ограничена овлашћења, треба ипак имати у виду да је њега изабрао народ. Тако да став о канцеларији НАТО-а није став Игора Додона, него став већине народа. Сматрам да Алијанса предузима одређене кораке који воде ка дестабилизацији ситуације у Молдавији, а да не говорим о агресивним намерама НАТО-а према Русији“, закључује Швиткин.