Ако земља која нема ни 10 милиона становника и рачуна се да је још у транзицији, може да избаци неког ко се меша у њене унутрашње ствари, онда то могу да ураде и друге земље, каже за Спутњик аналитичар Александар Павић.
Ђерђ Шварц није желео да дочека да му после 35 година у родној Будимпешти затварају канцеларију. Зато је американизовани Мађар јеврејског порекла Џорџ Сорош одлучио да пре усвајања закона популарно названог „Стоп Сорошу“ своју невладину организацију Фонд за отворено друштво премести у Берлин.
Канцеларија је кратко саопштила да је „одлука о пресељењу из Будимпеште донета јер се мађарска влада спрема да успостави додатне рестрикције невладиним организацијама кроз пакет закона означен као ’Стоп Сорошу‘“.
Да нема места одлагању селидбе било је јасно када је странка мађарског премијера Виктора Орбана прошлог месеца убедљиво победила на парламентарним изборима, освојивши двотрећинску већину.
Орбан је већ толико пута показао да не одступа од онога што је зацртао, па макар се томе противили и у УН и у ЕУ, као у случају закона „Стоп Сорошу“, који ће Влади омогућити да затвори све организације које сматра претњом по националну безбедност. Дакле, НВО би морала да се региструје и плати порез од 25 одсто на све донације које долазе из иностранства и да добије дозволу Владе да би се бавила активностима које се тичу заступања права миграната, што тренутно највише брине Мађарску.
А Сорош је, каже Павић, доказано неко ко се уплиће у унутрашње ствари и много јачих држава, о чему сведочи најновији пример САД. Он отворено сарађује са Демократском странком на рушењу Трампа.
„Сорош је предводник тог либералног интервенционизма који хоће да обесмисли не само национални суверенитет већ и границе. Он свесно помаже и подстиче миграције становника који су културолошки, верски и друштвено потпуно другачији од земаља у које треба да уђу и он практично спроводи оно што се некада звало теоријом завере“, каже саговорник Спутњика.
Да је туђа мука невидљива док слична не закуца и на ваша врата показао је „случај Сорош“ из израелске визуре. Тако је недавно премијер Бењамин Нетанијаху оптужио америчког милијардера јеврејског порекла да организује кампању протеста против израелског плана о депортацији хиљада афричких миграната.
Поједини републиканци у САД пре годину дана су потписали и упутили низ писама тадашњем државном секретару, оптужујући Сороша за употребу новчаних средстава за пројектовање својих либералних схватања на европску политику.
Да не помињемо како Кремљ Сорошеве активности одавно види као део настојања да се у земљама бившег совјетског простора успоставе прозападне владе.
Одавно није тајна да је филантроп Сорош поприлично „улагао“ и у Србију. Медији су својевремено писали да се од 2011. до 2014. године разним невладиним организацијама, новинарима, али и судијама, тужиоцима и факултетима у нашој земљи слило скоро четири милиона евра. Хакери који су упали у компјутерски систем америчког милијардера дошли су до података из више од 2.500 „строго поверљивих докумената“.
Могло би се рећи да је то била друга велика Сорошева „инвестиција“ у Србији. Прва је била за време владавине Слободана Милошевића, у чије је рушење такође уложио знатна средства.
Павић сматра да нема разлога да Србија када је у питању Сорош не поступи исто као и Мађарска јер су, како каже, он и његова организација директно уплетени у политички живот Србије последњих 20-25 година.
„Представници његовог Фонда за отворено друштво, дипломци његовог факултета, његови службеници столују у медијима у Србији већ деценијама и све што раде је противно националним интересима Србије“, каже овај политички аналитичар.
Виктор Орбан је, сматра Павић, схватио да ће и његова власт и политичка стабилност Мађарске бити угрожени ако пусти да Сорош и његов утицај додатно метастазирају.
Као и Мађарска, и Србија треба да учини исто, а то, каже он, једино може кроз институције система да учини власт која има убедљиву већину.
„Не треба ништа да измишљамо, довољно је да копирамо Орбанов модел. Поготово што председник Александар Вучић стално указује на то да су српско-мађарски односи на историјском максимуму. За модел за ослобађање од пошасти која се зове Сорош можемо да добијемо и савете и да чујемо њихова искуства. Све буквално зависи од политичке воље власти у Србији“, мишљења је Павић.
На питање колико би у нашем случају ограничавајућа чињеница могло да буде то што смо кандидат за ЕУ, где се Мађарска већ налази, па не мора да брине у којој мери ће његовим потезима бити задовољни у Бриселу, Павић одговара да је то лажна теза о везаним рукама.
Свака држава која се не брине о свом националном интересу ту „бригу“ ће препустити другој држави, која ће гледати само оно што је у њеном интересу.
„То да треба вечно да попуњавамо формуларе, да вечно треба да дајемо ђачку књижицу на оцену, не може да буде изговор да ми одустанемо од свог суверенитета“, истакао је Павић.
Он сматра да Србији ништа не би било када би поступила у складу са својим националним интересом и једноставно донела закон о регистрацији страних агената у Србији.