Учи их историја: Спрема ли се крај „леденог доба“ између Немачке и Русије

После сусрета Владимира Путина и Ангеле Меркел још гласније су поруке из Немачке да се отопљавају односи са Москвом. То је и у интересу Европе.
Sputnik

Без обзира на сложену политичку ситуацију, Русија и Немачка сматрају да је неопходно одржавати редовне контакте, изјавио је у петак руски председник Владимир Путин на конференцији за новинаре након разговора с немачком канцеларком Ангелом Меркел у Сочију.

Немачки медији: Путин је господар светске политичке сцене

Према Путиновим речима, Русија је спремна да сарађује с немачким колегама на узајамно корисној основи у интересу народа двеју земаља. Руски председник је истакао да „нормандијски формат“, у ком учествују Русија, Француска, Немачка и Украјина ради решавања кризе на истоку Украјине, у овом тренутку нема алтернативу.

Није време за савезништво

Дипломату Павла Јевремовића тај састанак не изненађује јер је Немачка, као каже, ипак имала одмерен и разуман став.

„То је пре свега озбиљна и велика привреда. И ту су уз Русију. На крају крајева, ту су и историјска искуства која знамо каква су. У овом полицентричном свету ипак је добро да земље полазе од својих или регионалних интереса и да се води разуман политичи дијалог“, напомиње Јевремовић за Спутњик.

Тај дипломата не предвиђа да ће овакви састанци значити приближавање Немачке и Русије, али верује да су они у обостраном и ширем европском интересу и да је то добро.

Црвена Сара: Изјава немачке посланице о Русији разјариће Америку

„Не мислим да би сад то водило некаквим специјалним односима, попут неког савезништва или договора. Ипак није време за такве ствари“, прецизира своје становиште Јевремовић.

Приближавање Русији је у интересу Европе, пошто ће то осигурати безбедност и постићи разоружање, изјавила је у интервјуу за „Ноје оснабрикер цајтунг“ копредседница партије Левица у немачком Бундестагу Сара Вагенкнехт.

Она је позвала на окончање „леденог доба у односима са Москвом“. „Санкције углавном штете европским и немачким предузећима, тако да је у нашем интересу да их укинемо“, истакла је она.

Вагенкнехтова је, притом, истакла да Берлин треба да настави да критикује уједињење Крима са Русијом и акције Москве у Сирији, „али ако критикују они који сами воде међународни рат који крши међународно право, онда то звучи врло лицемерно“.

Црвена Сара глас разума

Вагенкнехт сматра да су Сједињене Америчке Државе потрошиле пет милијарди долара како би свргнуле власт у Украјини. „Притом, земља и даље намерава да се прикључи НАТО-у. Сви су знали да Русија неће чекати да се војна база на Криму нађе на територији НАТО-а“, навела је немачка посланица.

Лавров: Путин и Меркелова су увек умели да воде отворени дијалог

„То је толико јасна изјава да нема нешта нарочито да се тумачи. То одражава реалну ситуацију, то је тако. И добро је да се чује јавни глас, глас разума, рекао бих. Поготову од утицајне личности у Бундестагу. Мислим да то доприноси разумном односу према регионалним и европским проблемима“, тумачи за Спутњик Павле Јевремовић. 

Та изјава није ништа ново, напомиње он, јер су се сличне поруке чуле и раније.

„Међутим, овога пута је ипак значајно да се то догађа у једном политичком тренутку где одражава једну потребу. У том смислу, рекао бих да има већу политичку тежину и изглед да утиче на догађаје“, закључује Јевремовић.

Коментар