На црно-белој фотографији је младић високо подигнутих руку и стиснутих шака, а на белој подлози види се танки комад конопца око његовог врата. Та фотографија налази се на улазу у седиште Уједињених нација и на њој је Стјепан Стева Филиповић, пише „Индекс“.
Филиповић је Хрват из Опузена, који се сплетом животних околности још као дете с родитељима одселио у Србију у Ваљево, где је настала та фотографија, свега неколико минута пре него што ће Стево или Стјепан бити обешен. А обешен баш на данашњи дан, 22. маја 1942. године.
У Ваљеву су Филиповића звали Стеван, па је током свог кратког живота он био и Стјепан и Стеван. У предратно време био је члан локалног огранка тада забрањене Комунистичке партије, а након нацистичке окупације, он је био један од организатора устанка у ваљевском крају. На Бадње вечe 1942. заробили су га четници и након мучења изручили Гестапоу. Нацисти су га, након вишемесечне тортуре, погубили пред окупљеним мноштвом, као упозорење другима.
Али историја је, како оцењује „Индекс“, направила једну занимљиву случајност. Наиме, Филиповић је убијен на исти дан када је у Шибенику стрељан Раде Кончар. Хрвата Филиповића ухватили су четници и предали на немилост Немцима, а хрватског Србина Раду Кончара ухватиле су усташе и предале Италијанима.
Филиповићу је споменик подигнут иу Ваљеву и у родном Опузену. Онај у Опузену је разваљен 1991, а онај у Ваљеву је ишаран и запуштен, али се још некако држи.
Стјепан Филиповић у Хрватској је временом заборављен. У ревизионистичком лудилу, које траје до данас, антифашисти су макнути са стране јер нису пожељни, а Филиповић још мање јер се одазивао на име Стеван.
С друге стране у Уједињеним нацијама је Филиповић неко чије име вреди истаћи. Слика тог младића на прагу живота како с пркосно уздигнутим шакама пред фашистичким вешалима пркоси смрти остаје тако као једна од најупечатљивијих успомена на антифашизам. Хрватске власти га се стиде, вероватно из истог разлога, оценио је „Индекс“.