У оквиру Заједнице, Кијев је потписао хиљаде докумената, као што су споразуми о безвизном режиму и хуманитарној и миграционој сарадњи, пише пољски лист „Жечпосполита“.
Ако Украјина раскине ове уговоре, више од три милиона грађана неће моћи да ради у Русији. Лист сматра да ће Кијев учинити све како би излаз из Заједнице независних држава био само за показивање. Тако је својевремено поступила Грузија, изашавши из ЗНД, али поштујући све споразуме који су јој били од користи.
Економисти истичу да је један од најважнијих споразума онај о слободној трговини. У случају његовог раскида, Кијев ће се суочити са милијардама губитка, јер је за закључивање нових трговинских споразума, на пример са Казахстаном или Белорусијом, потребно одређено време.
Кијев је више пута покретао питање изласка из ЗНД. О овој теми расправља се од 2005. године. У марту 2014, након поновног уједињења Крима са Русијом, украјинске власти су објавиле своју одлуку да напусте Заједницу.
Украјина је ратификовала споразум о стварању ЗНД и протокол споразума у децембру 1991. године. Кијев, међутим, није ратификовао Повељу Заједнице и није постао пуноправни члан организације.
Украјински председник Петро Порошенко је 20. маја потписао указ којим се опозивају сви представници Украјине из статутарних органа ЗНД. Дана 22. маја ступио је на снагу указ о увођењу решења Савета за националну безбедност од 2. маја о прекиду одређених међународних уговора који су закључени у оквиру ЗНД.