Одлука америчког председника да откаже дугоочекиван сусрет са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном 12. јуна у Сингапуру због, како је навео, Кимове непријатељске реторике, наишла је на критике и забринутост светске јавности.
Према речима Борислава Коркоделовића, новинара и спољнополитичког коментатора, одржавање самита је од почетка било под великим знаком питања, а на повлачење Вашингтона утицало је низ фактора.
„Један од њих је чињеница да је Трамп прихватио сусрет са Кимом на ’прву лопту‘, чим је тако нешто понудила делегација Јужне Кореје. Он се није о томе консултовао са својим сарадницима, а јасно је да је било јако мало времена за припремање једног таквог историјског самита. Наиме, прошло је 73 године од поделе Корејског полуострва, а од окончања Корејског рата протекло је 65 година. За то време се ништа на полуострву није променило. Немогуће је у току једног састанка, како су то првобитно замислили председник Трамп и његов саветник Болтон, решити вишедеценијска питања која задиру у интересе читаве Североисточне Азије“, оцењује Коркоделовић.
Он истиче да је ситуација на Корејском полуострву међународни проблем за чије решавање су заинтересоване Северна и Јужна Кореја, Кина, Руска Федерација и Јапан. Притом, додаје, Северна Кореја је последњих тридесетак година улагала натчовечанске напоре, по цену потпуног урушавања стандарда сопственог народа, да дође до неке противтеже пред политиком САД и конзервативних кругова у Јужној Кореји и Јапану.
Зато, напомиње, Трампова одлука да откаже самит и није толико лоша колико на први поглед изгледа, јер је вероватно обема странама потребна много темељнија припрема.
„Амерички председник је оставио отворена врата за неки будући самит, рекао је да се нада да ће све бити у реду, па је чак понудио Севернокорејцима да предложе време и место неког наредног сусрета. Такође, државни секретар Помпео је рекао да ће преговори и консултације бити настављени, што даје могућност да у будућности овакав самит буде одржан. На крају би то можда изгледало тако што би се Северна Кореја постепено денуклеаризовала, а не одмах за шта се залаже Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон. Потребно је да обе стране учине одређене уступке, а затим на дневни ред долази питање присуства америчких трупа у Јужној Кореји. Трећа ствар подразумева постепено уједињење двеју Кореја и, коначно, да на међународној конференцији, која би била организована, буде проглашена неутралност те јединствене корејске државе“, указује искусни новинар.
Лопта је сада у дворишту Вашингтона, напомиње наш саговорник, јер је Трампова одлука да откаже самит наишла на осуду јавности, док је Северна Кореја од јануара ове године успела да прикаже своје друго, лепше лице свету.
„Северна Кореја је изашла из своје љуштуре, а њен лидер се у више наврата, укључујући историјски сусрет са кинеским председником Сијем, представио у потпуно другачијем светлу од онога како га је представљала западна штампа. Сада медији о народу, али и шефу Северне Кореје пишу као о нормалним људима са којима вреди разговарати. Дакле, Пјонгјанг је успео да разбије медијски обруч који су амерички и остали западни медији деценијама формирали око њега и свет види да је Северна Кореја нешто друго. Ким Џонг Ун и његова земља су добили чвршћу основу у међународној заједници, уз помоћ пре свега Пекинга и Сеула“, каже Коркоделовић.
На питање да ли би санкције које, како тврде амерички медији, Бела кућа планира наредне недеље да уведе Северној Кореји, додатно успориле пут ка неком будућем самиту Вашингтона и Пјонгјанга, Коркоделовић каже да би то свакако био још један жесток ударац за Северну Кореју.
„Међутим, велико је питање како ће на те санкције реаговати главни економски партнери Северне Кореје — Кина, Русија, као и кругови у Јужној Кореји који су веома заинтересовани за пословну за сарадњу са Северном Корејом. Може да се догоди да Кина поручи да не жели да следи САД у казненим мерама, јер сматра да је Пјонгјанг показао велику дозу разумевања, добронамерности и спремности на сарадњу“, закључује Коркоделовић за Спутњик.