Ресурси који се сада фокусирају на борбу против тероризма можда би требало да буду преусмерени, рекао је амерички генерал новинарима после састанка са командантима европских војски, као и да је један од његових главних задатака одвраћање од такозване руске претње.
Зато му је, како је рекао, потребно још војника, шпијунских авиона и других ресурса како би се задржала америчка војна супериорност и одвратила Русија док Москва наставља модернизацију своје војске.
Структура НАТО снага, према Скапаротијевим речима, захтева допуну у сваком домену, а њихово јачање у конкретним ваздушним, копненим и поморским областима помогло би команданту НАТО-а да боље уради посао одвраћања Русије и доведе Северноатлантску алијансу у бољу позицију разумевања како Москва оперише.
Нико од Спутњикових саговорника не гаји илузије о америчкој борби против тероризма. Она је била само изговор за спровођење неких других планова, сматра Алексеј Подберјошкин са Московског државног универзитета за међународне односе.
„Рецимо, у Сирији, Либији и другим земљама, Американци и њихови савезници под маском борбе против тероризма формирали су и финансирали милитантне групе. Рецимо, на Северном Кавказу сваки трећи милитант био је страни плаћеник. Иначе, САД имају веома амбициозан програм за јачање војне моћи, зато верујем да ће за три године војни трошкови САД износити билион долара, а трошкови њихових савезника близу 500 милијарди долара“, сматра Подберјошкин.
Са друге стране, и амерички званични приоритети су се променили. Некада, каже Подберјошкин, то је била борба против тероризма. Данас су приоритети одвраћање Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје.
И војни аналитичар Александар Жилин сматра да америчка борба против тероризма не постоји, а НАТО се не бави безбедношћу, већ испуњава политичке задатке.
„У том смислу, тероризам је само један од њихових инструмената. Зато се питам да ли се НАТО икада борио против тероризма? Трамп је почео велику модернизацију оружаних снага и руска претња је најбоље образложење за пореске обвезнике, тако да Скапаротијева изјава не садржи ништа ново. Надам се да ће НАТО смањити финансирање терористичких структура, то би било најбоље ’ослобађање ресурса‘, о којем је говорио Скапароти“, каже Жилин.
Са друге стране, Александар Шпунт, директор московског Института за политичке анализе, мисли да је Скапаротијев захтев за повећање војних ресурса како би се сузбила „руска претња“ намењен унутрашњем политичком тржишту Америке.
Новоусвојени амерички одбрамбени буџет нашао се на мети критика, а републиканци, који су све време мандата бившег председника Барака Обаму оптуживали за неумерено трошење енормних ресурса на ратове широм света, сада када су дошли на власт повећавају војне трошкове.
„Јачање војног присуства НАТО-а у Европи личи на агресиван гест усмерен против Русије. Међутим, свима је јасно да НАТО тенкови неће кренути у јуриш на Смоленск. Скапаротијеву изјаву тумачим као део политичког притиска на Пољску и балтичке земље. Једноставно, присуство страних војника у некој земљи је инструмент меке моћи. Наравно да нико не сме да отворено говори о томе, зато Скапароти објашњава: ’Колеге, победили смо терористе, зато имамо вишак новца који ћемо искористити за одбрану Европе…‘“, објашњава Шпунт.