Чак 117 истраживача из 80 светских институција, до Харварда до Института „Mакс Планк“ дошло је до резултата кључних за разумевање механизма најстаријих генетских мешања становништва између староседелаца на подручју Ђердапа и придошлица из Анадолије.
„Светски стручњаци сматрају да је реч о изузетно значајној студији ДНК и генома древних популација Европе“, каже Драгана Антоновић са Археолошког института у Београду и наводи да је студија донела нове и изненађујуће закључке користећи управо податке с локалитета Лепенски вир, Власац и Ајман.
Она подсећа да су на подручју Ђердапа археолошка ископавања обављена још 1964. до 1970, а затим од 1980. до 1984. и да су она представљала највећу прекретницу у српској археологији, те да је у том тренутку то био највећи истраживачки пројекат у Европи.
„Због изградње хидроелектране ископавања су морала да се изведу у кратком року, па није било времена да се обави детаљна анализа, због чега је то остављено данашњим археолозима“, каже Антоновићева, која је с археолозима Душаном Богдановићем с Колумбије и Андрејем Старовићем из Народног музеја у оквиру тог посла укључена у пројекат „Геномско истраживање југоисточне Европе“.
Они су имали задатак да испитају податке о условима у којима су нађени скелети који потичу с краја мезолита и почетка неолита.
„Управо у то време с краја 7. и почетка 6. миленијума пре нове ере и то на важним налазиштима српског Подунавља — у Лепенском виру, Падини и Власцу — неолитске придошлице из Анадолије мешају се са староседеоцима у Ђердапу“, објашњава Антоновићева и наводи да су зато ДНК анализа и њени резултати објављени у часопису „Нејчр“ нуде праве податке о ДНК и геномима древних људи из праисторије с територије Србије.
Осим тога, додаје, ти резултати дају драгоцене информације о изгледу, навикама, исхрани праисторијских људи.
Она подсећа и да су истраживања на Ђердапу шездесетих година прошлог века кулминирала 1967. када су откривени низови кућа и најстарије монументалне камене скулптуре, те да је друга велика кампања ископавања уследила осамдесетих, када су трагови праисторијских култура откривени на више локалитета.
Оба истраживања, напомиње, била су мултидисциплинарна, у њима су откривени многи скелети људи који су ту живели, а који су данас предмет нових истраживања у оквиру пројекта „Геномска историја југоисточне Европе“.
А та су истраживања довела до сазнања да су најстарија генетска мешања становништва била управо на нашем простору.
Како објашњава Антоновићева, становништво Лепенског вира чинили су углавном ловци-сакупљачи, који су још правили многе употребне предмете, градили куће с чврстим подовима, а који су се затим мешали с придошлицама из Анадолије, који су изгледали сасвим другачије, познавали су пољопривреду, имали прве житарице и са собом водили стоку.
Новости