Комисија за споменике и називе тргова и улица усвојила је 2014. године предлог Српског филозофског друштва да се обележје постави у Студентском парку, а др Александар Лукић, члан друштва и аутор емисије „Гозба“ Радио Београда 2, следеће године предложио је да скулптура Милошевића и Марковића симболизује — дијалог. Некада су стид и правда биле основне политичке врлине, а данас постају нешто што уопште није присутно код многих људи који се баве политиком, каже Лукић за Спутњик.
„Идеја би требало да допринесе томе да се управо политичке врлине и дијалог као нешто што води истини и моралу афирмишу у данашње време. Да људи који имају различите погледе на свет, а Милошевић и Марковић имали су крајње супротстављена схватања друштва, по питањима државе, о томе како уредити државу. Михајло Марковић је остао доследан својим левичарским уверењима, а Никола Милошевић, иако је и сам био у Савезу комуниста, касније је био оснивач Демократске странке, био је либералних уверења. У том смислу њих двојица су били супротстављени, али никада нису водили разговоре који су се спуштали испод академског нивоа. Супротстављали су аргументацију и међусобно се у разговорима уважавали. Мишљења сам да је то нама данас веома потребно. Истински дијалог који води истини, моралу и правди“, каже Лукић.
Предлог да уради споменик добио је наш цењени вајар Драган Раденовић и са задовољством га је прихватио као велики изазов, пошто у Београду не постоји ниједно скулпторско спомен обележје неком од значајних српских филозофа.
Раденовић, који је и сам члан Српског филозофског друштва, у разради идеје употребио је мотив тоге коју су носили грчки филозофи, као на скулптури барда светске дипломатије Виталија Чуркина коју је недавно завршио, а која ће ускоро бити откривена у Русији. Представио сам их тако да Никола Милошевић смерно слуша великог филозофа и старијег од себе, такође академика Михајла Марковића док излаже. Тако је настао „Дијалог“, објашњава аутор.
„Михајло Марковић темпераментно излаже своју идеју или тезу, а Никола Милошевић смерно, са капутом преко десне руке, где држи и шешир, пажљиво слуша, желећи да на тај начин покаже уважавање према саговорнику и да потом аргументује своју тезу, комплементарну или супротну ономе што говори Михајло Марковић“, каже Раденовић.
Додаје да је идеја са тогом еволуирала од када је израдио скулптуру Виталија Чуркина, како каже, са много више аргумената, те да је лично врло поносан што овај мотив повезује скулптуре три тако знамените личности.
Израда скулптуре у атељеу уметника Раденовића је у завршној фази, ускоро ће бити изливена, а када ће бити постављена још није познато. Александар Лукић нам открива да ће Српско филозофско друштво Граду доставити допуну предлога како би се ова изузетна скулптура што пре нашла пред Београђанима и гостима града.
„Претпостављам да ће Српско филозофско друштво понудити Скупштини Града Београда готов споменик као поклон, позивајући се на одлуку Комисије за споменике и називе тргова и улица, како би у скорије време Град спровео даљу процедуру у вези са постављањем“, каже Лукић.
Разговор марксисте и либерала, као дијаметрално супротстављених идеологија, уз потпуно уважавање друге стране, данас звучи као бајка. У време ријалити рекламирања нетолеранције која вреба са малих екрана, у малим, али и српском великом Парламенту, споменик ће уз уметничку вредност и украшен Студентски трг имати и опомињућу улогу.
Рад вајара Раденовића подсећаће младу академску елиту из околних факултета да је друштво које не негује дијалог осуђено на пропаст и заборав. Све што се изгуби у ратовима и кризама могуће је надокнадити, али ако се изгубе или продају академска част и вредности на којима почивају темељи друштва, изгубљено је све.
У Српском филозофском друштву зато се надају да ће одборници београдског Парламента ускоро дићи руку за „Дијалог“.