Заоштравање у Гази увод у репризу рата из 2014.

Садашње заоштравање ситуације у Гази је сасвим очекивано, јер је прошло само две недеље од немира поводом отварања Амбасаде САД у којима су страдале десетине Палестинаца, а није искључено ни да се догоди реприза рата из 2014. године, оцењују аналитичари.
Sputnik

Татјана Носенко, виша научна сарадница одељења за изучавање Израела на Институту за оријенталистику Руске академије наука, указује да се већ неколико месеци говори да су у Појасу Газе могући нови сукоби већих размера, па и рат. О томе су говорили и премијер и министар одбране Израела.

„Хамас, који сада контролише Газу, поново је почео ноћу да гађа израелске градове. Погођени су и неки цивилни објекти и наравно да се само чекао одговор Израела“, рекла је Носенкова.

Израелска војска подигла авионе: Бомбардују Појас Газе

Она сматра да су последњи удари на Газу и цела ситуација у том региону били сасвим предвидиви и упозорава да је могуће очекивати даље заоштравање прилика и нове војне акције против Газе. Носенкова страхује да би такве акције могле да прерасту у још један рат, баш као што је био онај из 2014. године када је Израел ратовао против Газе.

Саговорница Спутњика подсећа да су се тек недавно завршиле двомесечне демонстрације, односно протести Палестинаца у Гази које су биле део такозваног Марша за повратак.

„То су биле масовне демонстрације са великим бројем жртава на страни Палестинаца, јер се израелска војска није либила да употреби различита средства како би спречила демонстрације. Посебно жестоко су израелска војска и полиција реаговале 14. маја, када је у Јерусалиму отворена Амбасада САД. Само тог дана је убијено 60 Палестинаца, а још неколико стотина их је теже повређено“, наводи Носенко за Спутњик.

Она додаје да су Палестинци имали велике губитке, али да тиме није решен проблем у Гази.

Експерт Руског института стратешких истраживања Владимир Фитин каже за Спутњик да се у Гази у последње време накупило много оружја имајући у виду упозорења Израела Хамасу.

Израел о нападу на Газу: Тек смо почели

„Ситуација је сада, као и иначе, прилично противречна између Хамаса и Фатаха. Као друго, сваки од лидера тих организација би хтео да понесе ’титулу‘ лидера отпора Израелу, након што је Трамп донео одлуку да пресели Амбасаду САД у Јерусалим", каже Фитин.

Он додаје и да је руководство Хамаса, поводом мартовске акције повратка у Газу, покушавало да организује што масовније демонстрације и протесте, али су они утихнули.

„Како би опет привукли пажњу светске јавности ка палестинском проблему, не искључујем да је Хамас намерно проузроковао заоштравање тињајуће кризе“, каже Фитин.

Палестински милитанти јуче су испалили на десетине граната и, вероватно, ракета на јужне регионе Израела, од којих су неки били пресретнути системима противракетне одбране „Гвоздена купола“. Израелска војска одговорила је на нападе, а како се наводи у извештају о операцији авијација је напала 35 терористичких циљева у седам терористичких комплекса који припадају терористичким групама Хамасу и „Исламском џихаду“. Министар одбране Израела Авигдор Либерман изјавио је да су напади на Појас Газе као одговор на гранатирање које су извеле палестинске снаге „тек почетак“.

Коментар