Врх новинарске каријере Мајкл Волф доживео је када је објављена његова књига „Ватра и бес — унутар Трампове Беле куће“, која га је начинила познатим у светским размерама. Волф већ десет година ради као новинар британског издања америчког мушког часописа GQ за који пише политичке текстове.
На читалачком „Хај фестивалу“ који се управо одржава у Велсу, Волф је имао разговор са главним уредником британског GQ Диланом Џонсом.
Један од најзанимљивијих и најдуховитијих тренутака у дебати био је када је Волф упитан о томе колико је Трампов председнички мандат опасан по светски мир.
„Добра вест је да модерно ратовање захтева пуну пажњу“, рекао је Волф. „Све се своди на информације. Једна одлука повлачи следећих десет, а тих десет повлаче још више, а то је управо оно што Трамп не ради. Ако генерали уђу код њега са пауверпоинт презентацијама, он напушта просторију у року од три минута. Идеја да он може да ради ствари које су неопходне за почетак рата… Мислим да он то не може. Он је невероватно неефикасан.“
„Председник нема појма шта би требало да ради на послу. Сви у његовом окружењу мисле да је идиот“, био је оштар Волф.
Трампова неспособност и недостатак интереса за администрацију подсетиле су Волфа на време које је проводио у Белој кући док је писао „Ватру и бес“:
„Са Трамповом администрацијом суочавамо се са новим нивоом глупости. Многи у Белој кући труде се да раде своје послове најбоље што могу. Али колико је тешко пренети информацију овом човеку! Цео посао председника састоји се у томе да чита информације и доноси одлуке. Доналд Трамп не чита. Он не чита ништа — добро, понекад прочита неки наслов уколико је његово име у њему“, рекао је Волф.
„Такође не слуша никога. Не постоји начин да комуницирате с њим осим преко ТВ. У Белој кући сам био од јануара до краја августа 2017. године. За то време сви високи саветници прошли су кроз трансформацију. Испрва су о Трампу говорили са ентузијазмом. Неколико недеља касније говорили су о њему и превртали очима, а неколико недеља након тога хтели су да се убију када су причали о њему.“
Волф јасно ставља до знања да Трампов успех, упркос томе што је неуспешан као светски лидер или као шеф извршне власти, долази зато што представља другост у односу на главни ток америчке политике, макар код најжешћих подржавалаца.
„Трамп је карикатура самог себе. Кловн. Није борац, он тражи пажњу. Он чак није ни популиста. Он нема никаква уверења — некако је успео да се наметне због дубоког уверења у земљи. Он је звезда. Људи га познају. Свестан је тога и о томе ми је причао када смо разговарали о моћи селебритија у државама Средњег Запада. Рекао ми је: ’Моја је намера да постанем најпознатији човек на свету‘. Има потпуно другачије стандарде (за разлику од других политичара) и то се слаже са аспирацијама и љутњом многих.“
„На крају, свако ко додирне Трампа изгори. Он лоше третира људе и не може да успостави систем у којем он није у центру пажње.“