Међутим, експерти тврде да су мотиви Украјине директно повезани са покушајем блокирања пројекта „Северни ток 2“.
„Гаспром“, с друге стране, намерава да заштити своју имовину у иностранству од покушаја Кијева да је заплени на име дуга, па је руска компанија у понедељак упутила жалбу Апелационом суду округа Свеа у којој тражи потпуно укидање одлуке Арбитражног суда у спору о уговору о транзиту.
„Гаспром“ је утврдио да значајан део одлуке Арбитражног суда у Стокхолму о тужби против „Нафтогаса“ није написао арбитар, већ да су то учинила друга лица.
Кијев је почео да предузима мере принудне наплате само седам дана након што је амерички државни секретар Мајк Помпео рекао да би требало зауставити реализацију пројекта „Северни ток 2“, јер би његова изградња „повећала зависност ЕУ од руских енергената“.
Помпео сматра да је ЕУ ограничена у могућностима пружања отпора Москви управо због зависности од руског гаса.
С друге стране, Украјинцима се не губи статус транзитера гаса, а изградња „Северног тока 2“ и „Турског тока“ лишиће их огромних годишњих прихода.
Европа је поставила услов: део транзита гаса мора ићи кроз територију Украјине. Али се намеће питање зашто је „Гаспрому“ потребан партнер који покушава да му одузме имовину и који је до сада изазивао гасне кризе у Европи, крађом „плавог горива“ и завртањем „славина“?
Транзитни уговор Русије и Украјине истиче крајем идуће године. Руски гасни гигант није променио свој став: „Гаспром“ пристаје да кроз Украјину пумпа до 10 милијарди кубних метара гаса годишње, што је скоро 10 пута мање него сада. Међутим, Кијеву, који на транзиту зарађује милијарде долара, то не одговора.
Украјина је саопштила да је процес принудне наплате од „Гаспрома“ прешао у практичну фазу у Швајцарској, Великој Британији и Холандији, али кијевске власти прете да се неће зауставити само на тим земљама.
Компанија „Северни ток 2“, са седиштем у Цугу у Швајцарској, добила је налог о замрзавању имовине због потраживања дуга од „Гаспрома“. Појавили су се и написи да су извршитељи посетили швајцарску канцеларију „Северног тока“, али да заплена имовине није извршена.
Што се тиче процеса у Холандији, Амбасада Русије у Амстердаму је саопштила да никакви судски налози против „Гаспрома“ нису стизали.
Међутим, експерти сматрају да напори Украјине за наплату дуга неће бити успешни све док суђење не буде приведено крају.
Подсетимо, Арбитражни суд у Стокхолму је у децембру и фебруару донео одлуку о споровима између „Гаспрома“ и „Нафтогаса“ у вези са уговорима за снабдевање и транзит гаса и обавезао руску компанију да исплати близу 2,6 милијарди долара компензације украјинској страни због неиспоручивања гаса.
Заменик генералног директора руског Националног фонда за енергетску безбедност Алексеј Гривач сматра да ће Кијев тешко остварити своје циљеве и наплатити дуг на овај начин, јер спор између „Гаспрома“ и „Нафтогаса“ још није завршен.
„Процес још није завршен, зато што ту неправедну одлуку о транзиту, која јасно противречи првој пресуди о испорукама гаса у Украјину, ’Гаспром‘ оспорава. Сходно томе, пре краја суђења, сматрам да напори Украјине који се тичу наплате тог дуга неће бити успешни. Наравно, Украјинци ће покушавати да заплене некакву имовину ’Гаспрома‘ и сада је све на адвокатима, који штите интересе руске компаније, да учине све да до тога не дође“, рекао је Гривач за Спутњик.
Судски процес у Арбитражном суду у Стокхолму још није завршен. „Гаспром“ је поднео жалбу против одлуке Суда и сада ће покушати да докаже да су процедуре током спора са „Нафтогасом“ биле прекршене. Експерти сматрају да руски гигант има низ аргумента на основу којих може да се обрати Врховном суду Шведске и да поништи одлуку Арбитражног суда.
Осим тога, експерти сматрају да ће „Гаспром“ сада радити и на томе да докаже да су потези Украјине нелегитимни и да они немају за циљ наплату дуга, него блокирање пројекта „Северни ток 2“.
Аналитичари закључују да је Европи потребан „Северни ток 2“ и да уз подршку Немачке реалних претњи за реализацију тог пројекта нема. Они подсећају да Немачка тај пројекат види као чисто комерцијалан, што је потврдио и недавни сусрет Ангеле Меркел и Владимира Путина.
Председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер је изјавио да Украјина треба да престане да критикује Немачку због њеног учешћа у пројекту „Северни ток 2“, наводећи истовремено да је страх Украјине да ће изгубити статус транзитера гаса неоснован.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.