НАТО за Србију спремио закулисну стратегију. Београд има јак потез

Хоће ли се Србија, по принципу дугог кувања жабе, сасвим отупела на све спољне сензације, у једном тренутку, скувана наћи у редовима НАТО-а. На делу је нова стратегија Западног војног савеза на коју на време треба указати и супротставити јој се уставном одредницом о неутралности Србије.
Sputnik

Да опасна и актуелна нова стратегија НАТО-а о закулисном увлачењу Србије у своје редове не би била тихо завршена, нужно је да Србија што пре заокружи своју неутралност, за шта су прилика предстојеће уставне промене, закључак је данашњег скупа који је организовао Центар за међународну сарадњу.

Сумирајући расправу на тему „Нова НАТО стратегија против Срба и Руса“, оцењено је да неутралност која је сада дефинисана скупштинском резолуцијом из 2007. године треба да буде уграђена у Устав и да након тога у Уједињеним нацијама затражимо међународну верификацију своје Уставом утврђене неутралности. То је, према оцени учесника скупа, једини пут који грађанима Србије може да гарантује мир и стабилност.

Заокружујући расправу, аналитичар Драгомир Анђелковић је за Спутњик изјавио да је све јасно када се ради о стратегији НАТО-а на Балкану у односу на Русију.

НАТО спонзор — сад га видиш, сад га не видиш!

„Свим силама се сузбија руски утицај, кидају се везе Москве са државама региона, све у свему, циљ је да се нанесе каква год је могућа штета Москви“, наводи Анђелковић.

Али када се ради о српском фактору ту, додаје он, постоји још један елемент. НАТО стратези, кидајући везе с Москвом, заправо желе још више да осакате Србију и Србе. Јер, како истиче, много је више Србима потребна руска подршка, него што је руском међународном престижу потребна подршка Срба.

Када би се Србија одрекла сарадње са Москвом тиме би се фактички одрекла Републике Српске и одбране Косова, сматра саговорник Спутњика. И то, како наглашава, и желе НАТО стратези.

„Њима је сада акценат на увлачењу Србије у НАТО јер су схватили да то не могу брзо да ураде, већ то могу да ураде дистанцирањем Београда од Москве. А у следећој фази би потпуно елиминисали све српске националне интересе које још бранимо и после тога нас осакаћене увукли у НАТО“, објашњава Анђелковић нову стратегију НАТО-а.

Указујући како она функционише, тај аналитичар напомиње да се прича о НАТО-у гура у страну, а да се покрећу озбиљне пропагандне акције у којима је акценат стављен на регионалну сарадњу, економски просперитет и сличне теме, оне које људи желе да чују.

„А заправо иза тога се крије наставак мирнодопске агресије против Срба и нама је био циљ да на овој конференцији упозоримо јавност на тако нешто. То ћемо наставити упорно да радимо у наредном периоду и с друге стране да подстакнемо државне органе да се томе успротиве на рационалан начин, а то је уграђивање неутралности у Устав Србије“, истакао је Анђелковић.

Ако Србија добије Уставом потврђену неутралност онда НАТО неће моћи разним манипулацијама да покушава да нас увуче у своје редове. Док год је све засновано само на постојећој скупштинској Резолуцији из 2007. то је нешто што се једним гласањем у Парламенту може укинути. Зато је циљ да Устав, када се буде мењао, садржи и ту компоненту заокруживања неутралности Србије, рекао је саговорник Спутњика. 

О чему ће разговарати званичници Русије и НАТО-а 31. маја

Аналитичар Бранко Радун и историограф Радован Калабић сматрају да Србија треба да искористи то што је тренутно на Балкану на делу геополитичко препакивање. На Западу постоји страх од могуће руско-турске коалиције и уласка Кине на Балкан што би у перспективи, за пет до 10 година, могло да промени однос снага. Отуда сада постоје много већи фокус на Балкан и ангажовање западних медија, каже Радун.

Он истиче да Балкан, што је показала и историја, има потенцијал да се овде и руше коалиције, али и граде нови односи великих сила, па онда и Србија као централна земља има много већи значај у односу на своју величину, број становника и економски потенцијал. То је, према оцени тог аналитичара, у Вашингтону препознато, али много мање код Европљана, те отуда и нова стратегија НАТО-а.

То, како сматра, даје простор Србији да се одупре и као политички неутрална провуче између тих геополитичких изазова који су значајни, али који са „брегзитом“, са доласком Трампа на власт у САД, са новом улогом Турске, са јачањем Русије на Блиском истоку, са економским јачањем Кине, улазе у нову фазу јачања држава које нису део евроатлантског савеза.

Александар Гајић из Института за европске студије указао је да је та нова стратегија НАТО-а осмишљена управо на декларативном признавању неутралности Србије, упозоривши да смо се у исто време приближили НАТО-у највише што може једна држава која није његова чланица. У протеклих пет година одржали смо 44 војне вежбе са САД, а са Русијом само шест, подсећа он.

У исто време је јак притисак НАТО-а да се дистанцирамо од ближе сарадње са пријатељским земаља, а суштина те њихове борбе против такозваног малигног утицаја Русије је, како каже, да се Србија одрекне сопствених интереса и да кроз то дистанцирање остане на европском путу стално нуђеном, а недостижном.

Професор међународних односа Срђан Перишић сматра да нема војне неутралности ако овде није присутан и руски војни интерес. Он је нову стратегију НАТО-а која подразумева прихватање неутралности назвао синдромом „кувања жабе“. Он се пита хоћемо ли се у једном тренутку, потпуно несвесни после дугог кувања и отупели на све спољашње сензације и услове у којима живимо, практично пробудити у НАТО-у. 

Америка оптужила Русију и Турску да дестабилишу Балкан

Сарадник ФПН-а Никола Вујиновић подсећа да је неко мудро одлучио да се у Преамбули Устава нађе Косово и Метохија што је спречило да дође до његовог признавања. Зато и неутралност Србије треба уозбиљити и треба да постане уставна категорија која ће спречити неку нову елиту да лако промени став о неутралности.

Он сматра да треба уозбиљити и сарадњу са руским ОДКБ-ом, да не будемо његов пуки посматрач, већ да иницирамо доношење споразума о сарадњи попут ИПАП споразума у оквиру НАТО-а.

„Ако Србија сарађује само са једном страном то нас у будућности може довести у незгодну ситуацију, а с обзиром на Хладни рат не бих волео да Србија једног дана буде простор неког прокси рата“, каже Вујиновић.

Учесници скупа нису пропустили да укажу на потребу пружања подршке Републици Српској која је као сметња инсталирању НАТО интереса у Босни и Херцеговини на удару Западног војног савеза.

Коментар