Америчка царина од 25 одсто на челик и 10 одсто на алуминијум, која је од поноћи ступила на снагу, свакако ће имати економске последице по Европску унију, али ће се, по оцени економисте Махмуда Бушатлије, неизбежно одразити и на укупне односе Вашингтона и Брисела.
Да САД неће имати разумевања за ЕУ као свог најближег сарадника и да она неће бити изузета од царине, било је јасно када је Вашингтон оценио да у дугим преговорима није добио трговинске уступке Европљана.
„Са Европском унијом можемо да наставимо да преговарамо без обзира на то да ли су тарифе на снази или не. Има много тарифа које Унија примењује на робу из Сједињених Држава. Брисел је био непопустљив у трговинским преговорима“, образложио је амерички министар трговине Вилбур Рос.
На најаву реципрочних мера ЕУ Рос се није много потресао, објаснивши да удео алуминијума и челика у трговини САД и ЕУ чини тек један одсто америчке привреде, вредне 18.000 милијарди долара. Уз то је напоменуо да је у Америци, откако су почетком марта уведене тарифе, које су некима попут ЕУ биле привремено одгођене, око 20 постројења за челик или алуминијум отворено или је обновило рад.
„Што се тиче непосредне штете, Европа ће је у сваком случају претрпети, јер она нема неку велику могућност да се супротстави Американцима реципрочном мером пошто би се она односила углавном на производе пољопривредног карактера. Америка више нема чак ни те своје традиционалне брендове који би могли да буду разлог за неки јачи отпор Европе“, сматра Бушатлија.
Према писању „Дојче велеа“, ЕУ је још раније Светској трговинској организацији доставила списак америчких производа на које би увела царину, на коме су кукуруз, соја, путер од кикирикија, сок од поморанџе, дуван, мотори „Харли Дејвидсон“, производи робних марки „Левис“, „Најки“, „Ралф Лорен“, „Марлборо“… Укупна вредност царине била би 1,4 милијарде евра, колико се процењује да ће бити штета европских произвођача због америчких царина на челик и алуминијум.
Бушатлија, међутим, сматра да ће, поред економске штете, бити и последица по укупне односе између Вашингтона и Брисела, поготово после повлачења Америке из нуклеарног споразума са Ираном и увођења санкција, због чега ће цену платити европске компаније које тамо имају велике послове.
„С обзиром на то да је економија јако везана за политику, могу се очекивати разни потези појединих земаља ЕУ. Не свих, јер ту нема сагласности када је Америка у питању. Поједине земље у Европи полако почињу да се оријентишу према свом интересу“, истиче саговорник Спутњика, оценивши да је то процес који је већ у току, који не само да нема разлога да стане, него, како сматра, има разлога да још више дели Америку од Европе.
Бушатлија каже да садашњу власт у САД не би назвао Трамповом, јер је он само експонент партије која га је изнедрила. Она је, како сматра, производ интереса одређених људи и у Републиканској и Демократској странци да затворе своје тржиште.
„И ако ишта има добро у тој власти то је делимични, па можда и мало дубљи раздор између Америке и Европе, као и између Америке и Далеког истока“, каже Бушатлија. Јер геополитичка карта света се апсолутно мења, а Америка не може још да савлада ту чињеницу да више није прва и једина у свету, закључио је он за Спутњик.