Чиргић је, наиме, декан на Факултету за црногорски језик и књижевност на Цетињу, а осим тога је и аутор „Рјечника црногорског језика“ као и „Граматике црногорског језика и књижевности“, који су својевремено критиковани од стране стручне и лаичке јавности због „промовисања архаизама“, честог убацивања „хрватизама“, као и чињенице да су оригиналној Вуковој азбуци додата два нова слова.
Такође, за многе је једнако био контроверзан и развојни пут др Чиргића, који је првобитно дипломирао и магистрирао на катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу, да би потом отишао у Загреб, гдје је уписао катедру за црногорски језик и књижевност, која је у Хрватској установљена деведесетих година прошлог вијека.
Након тога, Чиргић први доктор црногорског језика у историји постаје тако што је докторску тезу на тему „Говор подгоричких муслимана — синхрона и дијахрона перспектива“, одбранио на Свеучилишту Јосипа Јурја Штросмајера у Осијеку.
Занимљиво је да је по завршетку рада на првој црногорској граматици, на питање новинара због чега су у стварању црногорске граматике првенствено задужени хрватски стручњаци, Аднан Чиргић одговорио да „у Црној Гори нема нити стручности нити интереса да се направи прва црногорска граматика“, па су на том послу уз Чиргића били ангажовани Јосип Силић, професор емеритус хрватског језика на Свеучилишту у Загребу, и Иво Прањковић, такође хрватски језикословац.
Коментаришући могућност да први доктор наука и аутор граматике црногорског језика Аднан Чиргић добије највише државно признање, историчар Будимир Алексић прије свега напомиње да се „већ читавих 20 година од заокрета у Демократској партији социјалиста (ДПС) када је та странка прешла на позиције црногорског сепаратизма, државне награде у Црној Гори додјељују искључиво за лажни патриотизам, слуганство, и послушност ДПС-у као владајућој странци“.
Да је то тако, додаје Алексић, потврђује и чињеница да је предсједник жирија за додјелу Тринаестојулске награде, сликар Рајко Тодоровић, недавно казао да се та награда не смије додјељивати „државним непријатељима“, што је, како сматра „један револуционарни дискурс и пракса тоталитарних режима који не могу да функционишу без постојања тзв. унутрашњег непријатеља“.
Када је у питању конкретно номинација Чиргића, овај историчар истиче да се то прије свега ради у „функцији настојања да се Црна Гора претвори у ’црвену Хрватску‘ од стране владајуће елите која у Црној Гори која спроводи хрватски идеолошки и империјални програм“.
„Што се тиче Аднана Чиргића, декана факултета за црногорски језик, познато је да је он хрватски ђак, и да је он у служби црногорског идеолошког и великохрватског империјалног пројекта који Црну Гору види као интегрални дио хрватског државног историјског и културног простора. То је позната теза о Црној Гори као ’црвеној Хрватској‘, о чему су писали и нашироко елаборирали црногорске усташе Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија, као и познати хрватски усташки идеолози Доминик Мандић, Крунослав Драгановић, Иво Пилар и други“, каже Алексић за Спутњик.
„Дакле, Чиргић није научник, он није лингвиста. Напротив, он је политички дјелатник који спроводи један режимски пројекат, а то је преименовање српскога језика и конституисање тзв. црногорског језика и протјеривање ћириличног писма, што се данас види у пракси јер је ћирилица брутално избачена и елиминисана из државне администрације и јавне употребе уопште“, додаје наш саговорник.
У прилог томе, Алексић каже и да је „Чиргић у складу са изјавом предјседника жирија за додјелу Тринаестојулске награде, као подобан режимски интелектуалац, номинован за највише државно признање“, а које се, понавља он, „више не додјељује за изузетне домете у науци, стваралаштву, култури и просвети, већ се додјељује идеолошки подобним режимским интелектуалцима и слугама“.
Наш саговорник такође оцјењује да номинација Чиргића не би требало да буде никакво изненађење, нарочито ако се има у виду да је новоизабрани предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у свом инагурационом говору најавио „утврђивање“, а што према Алексићевом мишљењу „треба читати као ’утјеривање‘ црногорског идентитета“, јер је жеља власти, сматра он, „већ двадесет година да поништи и анулира традиционални идентитет Црногораца, који је био еминентно српски и православни“.
„Ово је први корак након те његове најаве да ће да ’утврђује‘ и ствара нови црногорски идентитет и награђује оне дјелатнике који раде на промоцији и афирмацији тог новог идентитета, а Аднан Чиргић, као водећи језикословац који овдје установљује нови језик уз помоћ хрватских и украјинских псеудолингвиста, треба да буде награђен за тај подухват у служби режимске политике и идеологије“, закључује Алексић.