„Циљ тог федералног закона је заштита интереса и безбедности Руске Федерације, њеног суверенитета и територијалног интегритета, права и слобода грађана од непријатељских акција САД и других страних држава“, наводи се у документу.
Документ који је Путин потписао обухвата шест контрамера уместо првобитних шеснаест. Те мере, између осталог, обухватају прекидање или обустављање међународне сарадње између Русије и њених правних лица са непријатељским земљама, забрану или ограничења увоза производа и сировина, као и у пружању услуга, учешћу у приватизацији државне или општинске имовине и др.
У закону нису наведене конкретне области робе, индустрије и услуга. Наводи се само то да контрасанкције неће односити на животно неопходну робу, као што су, на пример, лекови, ако се њихови пандани не производе на територији Русије.
Документ не садржи тачку о могућности увођења ограничења за руске компаније ако странци поседују мање од 25 одсто капитала, која је помињана раније.
Политиколог Алексеј Мартинов сматра да ће потписивање тог закона присилити Запад да се понаша опрезније у политици санкција.
„Санкције Запада против Русије, као што видимо, добијају карактер нове протекционистичке политике у интересу својих произвођача. Због тога Русија одговара контрамерама. Закон омогућава властима да брзо реагују на одређене непријатељске акције против нас, не само на оне које долазе од САД, већ и на оне из земаља које се придружују политици санкција, без обзира да ли то чине под притиском или из убеђења. Наши инострани партнери су свесни тренутних промена у руском законодавству и, очигледно, да ће сада размислити три пута пре него што нешто учине. Биће обазривији у антируској политици и добро ће размислити о томе како им се то може вратити и шта још могу изгубити“, сматра Мартинов.
Према његовим речима, руски закон о контрамерама на санкције изазваће дискусију на Западу, а Европљани су коначно почели да схватају какву им је штету нанела америчка политика.
„Штавише, таква дискусија већ узима маха у Европи. Након што је амерички председник Доналад Трамп отворено започео трговинско-економски рат са ЕУ тамо су почели да слежу раменима. Зато што су учествовали у том антируском дивљању у оквиру тзв. евроатлантске солидарности изгубили су огроман новац и огромно руско тржиште — штета се процењује на десетине милијарди евра, а у ствари све је то инструмент економског, трговинског рата. То јест, када су Американци директно њима завукли руку у џеп, у Европи су нагло прогледали. Због тога се дискусије на ту тему активно воде — они могу да изгубе још више, ако наставе да на овај начин делују против Русије“, нагласио је политиколог.
Контрасанкције неће имати толико утицаја на САД колико на Европу, с обзиром да робна размена између САД и Русије није велика, а Америка није зависна од руских ресурса. Проблем Американцима могао би да створи прекид сарадње у космичкој сфери, али нема наговештаја да Русија планира да предузме такве мере против САД.
Аналитичари оцењују да рат санкцијама већ озбиљно утиче на Европу и да ће се последице осетити још јаче, ако се таква политика настави. То ће, како оцењују, највише утицати на економију оних европских земаља које су велики руски партнери, као што су, рецимо, Немачка и Холандија.
Ипак, многи експерти верују да Русија још неће уводити конкретна ограничења, али да на овај начин просто задржава право на такве мере. Оне су срачунате на то да заштите домаће произвођаче. Ако се настави са притиском на Русију, она ће имати инструмент којим може да одговори.
У Европи постоје широки кругови који су заинтересовани за сарадњу са Москвом. То су људи из пословних кругова, који желе да развијају економске везе са Русијом, али и многи европски политичари позивају на зближавање са Москвом.
Вашингтон је 6. априла увео нове санкције Русији због „напора за глобалну дестабилизацију“. На списку санкција налазе се виши владини званичници и законодавци, као и власници крупних предузећа и приватна и државна предузећа под њиховом контролом.