Такође, штампа констатује и да је после Путиновог састанка у Сочију са Ангелом Меркел, у Санкт Петербургу са Емануелом Макроном и у Москви са Бојком Борисовом евидентна пријатељска активизација контаката са Европом.
Радна посета Аустрији поклопила се са важним датумом — 50. годишњицом од почетка испорука совјетског гаса тој земљи. У уторак је у Бечу потписан и споразум о наставку снабдевања гасом до 2040. године. Аустрија је прва западна земља која је закључила уговор о испорукама совјетског, тј. руског гаса.
Како је навео Путин, за то време на аустријско тржиште извезено је више од 200 милијарди кубних метара природног гаса, а Аустрија је постала једно од најважнијих чворишта за транспорт руског гаса у Европу и игра важну улогу у осигуравању енергетске безбедности целокупног Старог континента.
Председник Аустрије Александар Фан дер Белен је, говорећи о енергетском сектору, рекао да је гас из Америке два до три пута скупљи од руског, самим тим нема никаквог смисла мењати руски гас америчким.
Руски политиколози оцењују да Русија и Аустрија једна друга сматрају за поузданог партнера, а да посета руског председника Бечу то и потврђује.
„Пре свега треба рећи да је то већ шеста Путинова посета Аустрији. То говори о посебним односима Русије са Централном Европом, пре свега Немачком и Аустријом. И Русија и Аустрија гледају једна на друга као на партнера на којег се могу ослонити. Треба рећи да је за првих пет месеци ове године само ’Гаспром‘ повећао испоруке гаса у Аустрију за скоро 70 одсто у поређењу са прошлом годином. То говори о значајном развоју односа, као и о томе да је Централна Европа, нарочито Аустрија и Немачка, почела да заузима посебну позицију према Русији и да мења свој став. Реализација ’Северног тока 2‘ говори о томе да те две земље виде велику перспективу у развоју односа са Русијом, а још једна посета Владимира Путина Аустрији то и потврђује“, рекао је за Спутњик политиколог Михаил Смолин.
Руски политиколог такође истиче да данас Европљани све више покушавају да изађу са пута америчке политике.
„Што се тиче спољнополитичког аспекта — разговори о Ирану и другим сличним проблемима говоре о томе да су Американци створили веома неизвесну ситуацију у којој Европа мора да изабере да ли ће да остане на путу америчке политике или ће заузети више независну позицију. Промена позиције и Аустрије и Немачке говори о томе да се велики бизнис коначно заложио за то да се не иде путем политике санкција, већ да се изабере оно што је корисно за те корпорације, а то значи и за те земље“, закључио је аналитичар.
Путин је, током боравка у Бечу, рекао да су за укидање антируских санкција заинтересовани многи, самим тим и Русија.
Он је истакао да је Русија отворена земља, спремна за сарадњу и да је до недавно постојала сарадња са Европом, али да је сада све стопирано и то не кривицом Русије.
Руски председник је навео да су „санкције лоше и по оне које их уводе и по оне против кога су уведене“.
Штавише, главни стратешки савезник Европе Вашингтон започео је трговински рат против пријатеља из Европе, а аустријске власти сматрају да поуздани партнери тако не поступају. Уз то, економија земље, као и ЕУ у целини, већ је била на удару због антируских санкција уведених на инсистирање САД.
Беч је, напоменуо је аустријски председник, одувек желео да уклони тензије које су настале у односима између Русије и ЕУ. На крају крајева, и сама Русија је део Европе. То је становиште које дели и аустријски премијер Себастијан Курц.
Од 1. јула Аустрија званично преузима председавање структурама Европске уније и намерава да своју позицију „пренесе“ и на колеге из „уједињене Европе“.
Једна од тема разговора два председника било је и јачање економске сарадње. Прошле године трговинска размена између Аустрије и Русије повећана је за 40 одсто, а и даље бележи раст. Москва и Беч решавају и проблеме двоструког опорезивања, а сарађиваће и у области иновација и шумарства. Такође, склапају се и договори са аустријским инвеститорима.
Руски медији напомињу да је ово први сусрет Владимира Путина и Александра Фан дер Белена и примећују да је руски председник у Бечу дочекан уз највеће почасти — почасну стражу, црвени тепих, руску тробојку и химну, иако је у питању радна посета.