Балкану прети топлотни удар, и то није све

На читавој територији Западног Балкана у скорој будућности температура ће порасти за 1,2 степена Целзијуса, а наставиће и даље да расте.
Sputnik
Клима се мења — и Србија мора да пронађе одговор

До краја века би пораст температуре на подручју Западног Балкана могао бити алармантан, будући да може да премашити 5,0 степени Целзијуса, у зависности од резултата глобалних настојања да се смањи емисија стаклених гасова, наводи се у студији Већа за регионалну сарадњу (РЦЦ).

Анализе климатских промена у региону потврђују да су здравље људи, безбедност и квалитет живота, у великој мери осетљиви на природне непогоде и губитке услед временских прилика, а утврђени су и сектори у којима ће се осетити њихов највећи утицај.

Најтеже последице ће, како се наводи у студији, осетити пољопривреда, затим шумарство, водни ресурси, које ће бити све мање за пиће, и здравље људи, односно учесталији топлотни удари и развој нових векторских заразних болести.

Подаци о климатским променама у региону Западног Балкана указују и на „напредовање суптропске климе даље на север, при чему ће приобална и јужна подручја бити веома врућа и сува током летњег периода, чије ће се трајање, према очекивањима, продужити за један до два месеца у периоду од скоре будућности до краја века“, резултати су студије.

Чак 73 одсто људи у региону сматра да су климатске промене проблем, према истраживању јавног мњења и привредника „Балкански барометар за 2017. годину“ које спроводи Веће за регионалну сарадњу. 

Нова клима прети новим природним катастрофама

У студији је изнет и низ препорука за смањење терета који је на појединачним економијама Западног Балкана у погледу решавања питања везаних за климатске промене, а посебно с обзиром на недостатак људских ресурса и других капацитета, кроз унапредјење и усредсредјење на регионалну сарадњу.

Као кандидати и потенцијални кандидати за приступање Европској унији, све економије Западног Балкана су мотивисане да поштују Париски споразум и остваре циљеве смањења емисије стаклених гасова до 2020, односно 2030. године, које је поставила ЕУ, као и да повећају енергетску ефикасност и производњу електричне енергије из обновљивих извора.

У том циљу су економије Западног Балкана утврдиле приоритете у прилагођавању климатским променама и ублажавању њиховог утицаја, те настављају да са Већем за регионалну сарадњу раде на решавању питања везаних за климатске промене и заштиту животне средине кроз Регионалну радну групу за животну средину.

Танјуг

Коментар