У интервјуу који је објавио портал „Фактор“ близак Странци демократске акције (СДА), Изетбеговић, челник те странке, одбацио је оптужбе како својом политиком покушава да прогура идеју унитарне државе у којој би Бошњаци због своје бројности имали превласт.
Такве тврдње које учестало долазе из странака с хрватским и српским предзнаком Изетбеговић је описао као „једнострану пропаганду која вређа здрав разум и која је заморила грађане БиХ, посебно Бошњаке“.
Утврдио је како је стварно стање заправо потпуно обрнуто, а као доказ за то је понудио статистику која говори о учествовању особа из реда хрватског народа у телима власти на различитим нивоима.
Тако, тврди Изетбеговић, у Федерацији БиХ где Хрвати чине 22 одсто становништва они у власти суделују са 40 одсто, а на нивоу државе у којој Хрвати чине 12 одсто становништва у власти учествују 33 одсто.
„И то је редовно на рачун Бошњака, тако да ће Бошњаци морати у скорој будућности да се изборе за престанак диктатуре мањине над већином, за позицију која им по Уставу припада — пропорционалну заступљеност у формирању структуре власти“, најавио је Изетбеговић. Он је истовремено оптужио ХДЗ БиХ да својим захтевима у погледу измена изборног закона настоји да учврсти неправедне поделе унутар државе по етничким цртама.
Тиме је алудирао на захтеве ХДЗ БиХ да се изборна правила у делу који се односи на начин бирања заступника у Дому народа парламента Федерације БиХ измене, тако да се ти заступници који чине националне клубове у том дому бирају из оних жупанија у којима припадници једног народа чине апсолутну или релативну већину.
„Они (ХДЗ БиХ) би вратили демократски развој земље двадесет година уназад, онемогућили спровођење пресуда Еуропског суда за људска права у случајевима ’Сејдић-Финци‘, ’Зорнић‘ и ’Пилав‘, поделили босанскохерцеговачко друштво по етничким цртама и зауставили БиХ на њеном европском путу. ХДЗ тражи да се грађанима БиХ онемогући гласање по властитој савести и избору, да се оно стриктно ограничи на припаднике властите етничке групе што је у потпуној колизији с европским и демократским стандардима“, казао је Изетбеговић.
Додао је како ипак постоје „минимални изгледи“ да се такво стање превлада и „победи разум“, односно договоре измене изборног закона како би се избегла криза у након јунских избора.
Изетбеговић је навео и како у предстојећем раздобљу очекује видљивије ангажовање међународне заједнице у решавању проблема у БиХ, тим пре јер, по његовом суду, постоји снажна одлучност Европске уније да интегрише цео Западни Балкан.
Појаснио је како сада ваља очекивати јасну потпору позитивним процесима и супротстављање ретроградним снагама, али и притисак на „кочничаре“.
Крајем јуна, тврди Изетбеговић, Веће ЕУ требало би да усвоји закључке који се односе на Босну и Херцеговину, а у том ће документу бити именовани „кочничари“ за које се оцењује да опструишу доношење потребних закона и да промовишу предлоге који су у судару с пресудом „Сејдић-Финци“ и подстичу реторику која призива поделе и којом се величају ратни злочинци.