Очи светске јавности упрте су у Сингапур и историјски састанак лидера Сједињених Држава и Северне Кореје, а генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш поручио је Доналду Трампу и Ким Џонг Уну да искористе јединствену прилику и подрже мирну, безбедну и проверљиву денуклеаризацију Корејског полуострва.
Да ли самит у Сингапуру има више медијски значај него могућност евентуалних конкретних резултата и коме ће донети више политичких поена, питања су о којима су се у емисији у продукцији Спутњика, „На нишану Лазанског“ говорили спољнополитички коментатор и дугогодишњи дописник листа „Политика“ из Америке Милан Мишић и политиколог Александар Павић.
Према речима Милана Мишића, сама чињеница да ће самит бити одржан представља велику победу севернокорејског лидера Ким Џонг Уна. Иако су га многи потцењивали када је дошао на власт, њему је, напомиње Мишић, пошло за руком оно у чему нису успели његов отац и деда — да седи са председником САД и са њим равноправно разговара.
„Оно што је довело до овог сусрета свакако је чињеница да је Северна Кореја демонстрирала да је дошла у посед термонуклеарне бомбе и да, бар теоретски, може да добаци до Америке. Такође, један од разлога зашто је самит убрзан јесте и то што су две Кореје почеле саме од себе да разговарају. Дакле, затегнутости међу њима попуштају, па је постојала опасност да они нешто важно договоре чак и без Америке“, сматра Мишић.
Политиколог Александар Павић напомиње да су и америчком и северенокорејском председнику у овом тренутку потребни успеси. Упркос томе што аналитичари страхују да би Трамп могао и овај састанак да напусти пре времена, као што је то учинио у Канади на самиту Г-7, Павић верује да је овај сусрет врло добро припреман и да шеф Беле куће, иако је устајање од стола део његове преговарачке тактике, то овог пута неће учинити.
„Трампу би, ако би ишта постигао са Северном Корејом, попут рецимо мировног споразума и завршетка рата који формално није окончан до дан-данас, то дало тежину и ослободило му простор да ради друге ствари на неким другим пољима. На пример то што је рекао на самиту Г-7, када је поручио да Русија поново треба да се нађе за столом. Дакле, имао би легитимитет некога ко је постигао мир у сукобу који траје скоро 70 година и то би му појачало ауторитет и на унутрашњем и на спољном плану“, оцењује Павић.
Мишић упозорава да ће највећа тачка спотицања приликом сусрета Трампа и Ким Џонг Уна бити дефиниција денуклеаризације Корејског полуострва. Американци су се, подсећа, несмотрено позвали на либијски модел, па је одржавање овог самита недавно доведено у питање.
„Тешко је замислити да ће се Северна Кореја одрећи свог нуклеарног оружја јер им је то једина полиса осигурања и једино са чиме могу да тргују. Мислим да је једини реални исход овог самита то да се сложе да су почели да разговарају, да су подједнако заинтересовани за неко разоружање и за успостављање мира, па да тек онда почне неки други пут ка тој такозваној денуклеаризацији. Самит у Сингапуру свакако би могао да означи почетак дипломатске сарадње Вашингтона и Пјонгјанга, а исход сусрета лидера САД и Северне Кореје могао би бити врло сложен, а свако ће да тврди да је победио“, примећује Мишић.
Сусрет Кима и Трампа, по мишљењу Павића, бар засад уклања претњу непосредне ратне акције Америке против Северне Кореје. Он, међутим, подсећа да су у последње три године из Пекинга долазили предлози да се иде на такозвано „дупло замрзавање“, у смислу да Северна Кореја обустави свој нуклеарни програм, а да у замену за то престану врло агресивни заједнички маневри САД и Јужне Кореје. То се, додаје Павић, до данас није догодило.
„Трамп хоће да постигне неки договор, али он је такав преговарач да неће да покаже слабост и неће унапред да прави било какве уступке. Ако Трамп и Ким реше да се опет састану у јулу месецу, онда је до тада опасност од војног конфликта, бар што се њих двојице тиче, привремено уклоњена. Међутим, не треба заборавити да Трамп води битку и унутар сопствене земље и да имамо независне чиниоце у тој ’дубокој држави‘ који су спремни да читав овај процес саботирају“, упозорава Павић.