Изјаву министра спољних послова Луганске Народне Републике Владислава Дејнега о условима под којима та територија може да остане део Украјине, Олег Неменски, експерт Руског института стратешких истраживања, види као доказ да Луганск води политику конструктивног приступа решавању конфликта.
Дејнего је, наиме, поручио да би уколико Кијев испуни све тачке Минског споразума ЛНР могла да остане део Украјине.
„ЛНР жели да покаже светској заједници да је максимално конструктивно оријентисан на преговоре. Овде главни циљ који би требало постићи и који стоји и пред Русијом јесте да обе самопроглашене републике буду званична страна у конфликту и да почну преговори између Кијева и Донбаса“, објашњава Неменски за Спутњик.
Он, међутим, оцењује да Кијев „из принципа“ неће желети да учествује у таквим преговорима нити ће желети да призна републике за званичне преговараче, сматрајући да то може да буде само Русија.
Према мишљењу Игора Шишкина, заменика директора Института за проучавање Заједнице независних држава, изјава министра из ЛНР је заправо констатација чињенице.
„Ради се о томе да Мински споразум, на коме стоји потпис и руководилаца ДНР и ЛНР, предвиђају повратак ових територија у састав Украјине, али тек после уставних реформи које би требало да се спроведе Кијев. Онда када дође до уставних реформи, односно испуњења одредби Минских споразума, онда ће заиста ДНР и ЛНР остати у саставу нове, трансформисане Украјине, где би Донбас имао више аутономије“, подсећа Шишкин.
На овако нешто су, додаје он, пристали и свој потпис ставили и представници Нормандијске четворке и представници ДНР и ЛНР, а Мински споразум потврдио је и Савет безбедности УН.
„Зато би било више него чудно да је шеф дипломатије ЛНР рекао да у случају испуњења свих предвиђених обавеза од стране Кијева Донбас ипак неће желети да се врати у састав територије Украјине. Друго је питање да ли ће кијевски режим испунити Мински споразум. Током последњих година, украјинске власти су показале да немају намеру да испуне своје обавезе, а Запад очигледно није заинтересован да натера кијевски режим да спроведе своје обавезе, јер им то не иде наруку“, констатује Шишкин.
На питање могу ли ишта променити председнички избори у Украјини, руски експерт оцењује да су мале шансе за то јер је актуелна власт у Кијеву резултат државног удара који је организовао Запад.
„Избори, односно изигравање демократије, више су прикривање диктаторског режима. После избора може доћи до промене одређених личности, на пример уместо Порошенка ће доћи неко други, али суштина ће остати иста. Јер, онако како је Запад контролисао Украјину досад, то ће чинити и у будуће. Геополитичке битке се у оваквој реалности не добијају путем гласања у парламенту или председничких избора“, оцењује Шишкин.
Неменски напомиње да ће Кијев, ако Запад одлучи да га притисне поводом овог питања, можда ипак преговарати с Донбасом, тим пре што је ово прописано као обавеза украјинске стране, као једна од одредби Минског споразума.
„Како би се Кијев приволео да учествује у оваквим преговорима, изјаве типа ове коју смо чули од шефа дипломатије ЛНР су више него добродошле. У овом случају и у овом моменту не би их требало прихватити као чврсту одлуку да ће се ЛНР вратити у састав Украјине, већ као јасан и гласан позив и спремност за даље преговоре. Преговори су сами по себи већ довољан циљ“, закључује Неменски.