Само неколико дана до планиране испоруке ловаца Ф-35, 44 члана Представничког дома америчког Конгреса упутилa су писмо министру одбране САД Џејмсу Матису, у којем су тражили да се обуставе испоруке ових авиона Турској. Индикативно је и то што је међу потписницима писма било и републиканаца и демократа. У образложењу овог захтева наводи се да испоруке америчких ловаца у тренутку када је Анкара са Москвом постигла споразум о куповини система С-400, „може да доведе да тајне војне информације САД и НАТО-а доспеју у руке Русије“. У писму се такође може прочитати и критика на рачун званичне Анкаре, која је „довела до знатног погоршавања односа САД и Турске“. Акцент је такође стављен на напетостима у односима Анкаре са Израелом и Кипром.
Tурски политиколог и стручњак за међународне односе Оздемир Акбал сматра да се писмо које је упућено Матису може објаснити жељом америчке стране да се Турској уведу политичке санкције.
„Без обзира што Вашингон, говорећи о разлозима који су проузроковали напетости у односима са Анкаром, стално ставља акценат на турско- руску сарадњу, корен проблема би требало тражити управо у турско-америчким односима. То како се САД односе према Турској у много чему изгледа као својеврсно спровођење политичких санкција. И упркос сарадњи у Манбиџу у Сирији, не искључује да ће САД под бројним изговорима вршити јак политички притисак на Турску. То, делимично, видимо на примеру са Ф-35“, изјавио је Акбал.
Политички аналитичар Џејхун Бозкурт сматра да питање испорука Ф-35, које је у последње време постало главни показатељ напетости у турско- америчким односима, заправо има вишеструку природу. Бозкурт каже да су смешни коментари САД поводом набавке система С-400 и авиона Ф-35 од стране Турске и додаје:
„Сви разлози техничког и војног карактера које су они навели, потпуно су неубедљиви. На пример, Американци кажу да желе да испоруче Турској Ф-35, али се плаше да ће Русија на тај начин посредно добити тајну информацију о авионима. Они као да не знају да Кина има авионе J-31 који су потпуно слични моделу Ф-35. Притом, Кина није добила упутство како да конструише овај тип авиона од Турске. Зато би Американцима било боље да се питају одакле Кинезима план за авионе J-31“.
Поред тога, Русија је поставила велики број система ПВО у региону. Ако жели да прати поступке НАТО-а, Русија има могућност да путем ових система добије све потребне информације. Американци тврде да је приликом инсталације система ПВО руска страна направила такве информационе везе да наводно може да уђе у НАТО систем и да добије одређене податке. Али ово је нереално, јер турски и руски стручњаци раде у различитим системима за С-400.
Бозкурт закључује да је систем С-400 важан за унутрашњу безбедност Турске:
„С-400 ће контролисати и не само једну одређену тачку, већ радијус од 400 км. Значи, ако инсталирате овај систем у подручје Анкаре, можете њиме да штитите читав простор на удаљености 400 км од града. Овај радијус покрива и зграду администрације председника, турски парламент, седиште Оружаних снага земље и канцеларије политичких партија. Другим речима, овај систем је од великог значаја за укупну безбедност Турске.“