„Албанцима и Американцима се жури. Имаћемо сталне контакте с нашим међународним пријатељима, како бисмо имали бољу координацију“, објаснио је косовски председник Хашим Тачи после састанка са амбасадорима држава Квинте, а уочи сусрета са председником Србије Александром Вучићем у Бриселу којим се после готово тромесечног застоја наставља Бриселски дијалог.
У исто време из Приштине стижу и спинови да је Београд већ дуго упознат са „понудом“ коју мора да прихвати. У преводу, да одустане од Косова, а да не добије — ништа!
С обзиром на то, али и на све што се дешавало у последње време, укључујући и нападе на Србе на Косову и Метохији, политиколог др Јелена Вукоичић сматра да немамо разлога за оптимизам уочи нових преговора Тачија и председника Србије Александра Вучића заказаних за 24. јун у Бриселу.
„Бојим се да не можемо да очекујемо ништа добро судећи по порукама које протеклих месеци добијамо из Приштине, а то су поруке које заправо добијамо из Вашингтона. А да не говорим о инцидентима и нападима на Србе, све то нам не даје никаквог разлога за оптимизам“, каже Вукоичићева за Спутњик.
На питање шта ће бити тема разговара на највишем нивоу после тромесечног застоја, она је мишљења да ће се наставити притисци на Србију која треба да пристане на столицу за Косово у УН, а да заузврат добије формирање Заједнице српских општина на КиМ која би имала мршаве ингеренције.
И председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије Милован Дрецун је истог виђења.
„Ми се налазимо у фази када Приштина хоће да изнађе могућности да натера Београд да прихвати Косово као некакву државу и да се не противи чланству у УН и то ће на састанку у недељу у Бриселу бити главна тема, како би се ушло у другу фазу преговора која се тиче коначног договора у вези са Косовом“, каже Дрецун.
И он, као и Вукоичићева, указује да су почетне позиције једне и друге стране када је у питању решавање коначног статуса Косова потпуно супротстављене.
„То је тај пакет све за ништа и то је то са чим долази Хашим Тачи. Не видим да ће нешто озбиљније бити понуђено Србији. Мислим да ће Тачи изаћи са истом оном причом: ’Очекујемо да нас Србија призна до краја године‘“, каже Вукоичићева и додаје да не види како у овом тренутку те сукобљене позиције могу да се приближе.
„Не мислим да ће Албанци кренути у формирање ЗСО. Мислим да ће остати нека пат позиција“, каже саговорница Спутњика.
Она, међутим, указује да се Западу и Америци очигледно жури са постизањем тог правно обавезујућег споразума који је, како је првобитно најављивано, требало да буде постигнут до краја 2019. године, а сада се инсистира да се то учини за највише шест месеци.
Ту журбу Америке пре свега објашњава све сложенијом ситуацијом у међународним односима, економским проблемима које САД решавају царинским ратом не само са Кинезима, већ и са савезницима у ЕУ, и њеним заоштравањем односа са Русијом.
„Имају доста проблема да одрже своју доминацију у међународним односима и просто хоће да заврше нека политичка питања, а једно од тих је и косовска прича“, каже она.
Зато сматра да Београд не би требало сада да попусти ако неће добити ништа, а све ће изгубити. Уколико би Србија сада и пристала на све шта год они у овом тренутку траже, то не би било довољно, а уцене и притисци би били настављени, истиче Вукоичићева.
„Свако попуштање Приштини, односно Вашингтону, само би увело земљу у спиралу која би водила у даље проблеме и дестабилизацију, јер верујем да се Американци не би зауставили на томе. Ишли би у даље комадање Србије. Циљ је да дестабилизују овај простор јер је Србија етаблирана као земља која је Западу на путу као руска савезница“, објаснила је Вукоичићева.
Потврду даљег растакања Србије она види у „претећим, дрским, неполитичким“ порукама Приштине када су предлог о подели Косова везали за територијалне захтеве према Санџаку и југу Србије. То, каже она, јесу ставови Албанаца, али су и поруке Вашингтона.
„У овом тренутку морамо да сачекамо, да издржимо тај притисак да би нам касније, када виде да не одустајемо, у неком тренутку неко нешто понудио. Попуштање би само значило прихватање независности Косова, што би био катастрофалан историјски пораз за Србију“, нема дилему Вукоичићева.
На питање има ли шансе за компромис на којем Београд упорно инсистира када је у питању тај завршни документ, Дрецун за Спутњик каже да на први поглед изгледа да немамо маневарског простора.
„Став САД, других западних држава и Приштине је да ми само треба да прихватимо Косово као некакву државу и да се не противимо његовом чланству у УН. Са наше стране то је неприхватљиво и то смо јасно и гласно рекли, али смо оставили простор да се седне за сто и о томе разговара и да се онда постигне коначно решење косметског питања. То би био интерес не само Срба и Албанаца, већ и целог региона и међународне заједнице“, сматра он.
Дрецун каже да се из понашања САД чини да код њих постоји могућност да се отвори тај маневарски простор.
„Признали су Косово као државу, али ипак сматрају да мора да буде постигнут договор између Београда и Приштине. У таквом њиховом ставу треба тражити могућност да се ипак у једном тренутку разговара о томе како да се договором и компромисом постигне завршни део тог споразума“, каже председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију.