Иако најављен као историјски и као пример за решавање дугогодишњих и вишедеценијских сукоба, споразум Заев-Ципрас није од свих прихваћен благонаклоно и са оптимистичким жаром.
Македонски председник Ђорђе Иванов одбио је да стави потпис на закон који потврђује споразум, уз образложење да је споразум неуставан, као и да у Собрању није усвојен у складу са Уставом.
„Један од стубова моје политике у изборном програму за 2014. годину је тај што не прихватам промену Устава у циљу промене уставног имена. Не прихватам идеје или сугестије које би угрозиле македонски национални идентитет, посебност македонског народа, македонски језик и македонски модел коегзистенције“, навео је Иванов и подсетио да је за његов изборни програм гласало преко пола милиона грађана Македоније.
Одбијање Иванова да прогласи закон о споразуму и протести незадовољних и у Македонији и у Грчкој чине да политички епилог кризе, коју је потписивање споразума изазвало, буде неизвестан.
Закон се, према слову македонског Устава враћа у Парламент, а ако га Собрање поново буде изгласало, председник је дужан да га потврди, објашњава професор међународних односа Денко Малески, први министар спољних послова независне Македоније.
Међутим, ако Иванов не потпише закон ни други пут, онда је то ствар интерпретације правних и политичких фактора, додаје он.
„Пошто председник то није урадио у претходном случају, када се радило о закону о употреби језика, врло је вероватно да то неће урадити ни овај пут и могуће је да уведе земљу у кризу“, сматра Малески.
Сценарио за усвајање споразума направљен је пре него што је Заев дошао на власт, напомиње политиколог Наталија Ивчева. Влада Заева договорила је споразум са иностраним факторима и без обзира на реакцију македонског председника, споразум се сматра коначним.
Ако буде расписан, референдум о споразуму може да буде обавезујући или консултативан, каже Ивчева. Резултати консултативног референдума не би обавезивали Владу да поступа према вољи грађана.
Премијер Заев је, додуше, изјавио да ће поднети оставку ако грађани Македоније одбију споразум. Међутим, Заеву се, према речима Ивчеве, не може веровати.
„Ако имамо представу о каквој личности причамо, која ујутро говори једно, а увече демантује самог себе, онда му се не може веровати ни за шта, па ни за референдум. Референдума не треба да буде, то је расположење и код народа, зато што питање имена, о нашем идентитету, о уставу, о нашем језику, не треба уопште да се поставља“, каже Ивчева.
Расположење код грађана је да референдум не треба да се одржи или би требало да се бојкотује, док је власти потребан само довољан број изашлих, наставља Ивчева. Ко ће како гласати друга је ствар, према њеним речима, ако узмемо у обзир да су договори направљени и да се споразум сматра свршеном ствари.
Македонија се, каже Ивчева, не разликује ни од Украјине нити од Црне Горе, која је приступила НАТО-у противно вољи већине грађана, тако да је, према њеном мишљењу, могуће и да Влада Зорана Заева без референдума прогура споразум.
Колика је опасност од ескалације сукоба тешко је предвидети кажу и Малески и Ивчева. Македонско-грчки спор толико дуго траје, да су грађани жељни неког решења, указује Малески.
„Није једноставно владама двеју земаља да пруже руку једна другој у том прилично загрејаном, националистичком амбијенту, где националисти са обе стране говоре да постоји само једна истина о Македонији, или њихова, или наша, што апсолутно није тачно. Постоји више истина о Македонији. Мислим да ће цела ствар имати добар крај“, сматра он.
Ситуација је, према речима Ивчеве, напета и негативни набој код грађана све више расте. Са друге стране, полиција насилно спречава протесте.
„Употребљавају се сви методи који могу да се употребе да се народ уплаши, да не дође на протесте, да нема немира и да све лагано прође. Колико ће то успети, не знам, али знам да је сваког дана све више и више затегнута ситуација“, каже Ивчева.