Пре неколико дана Медитераном је плутао брод са избеглицама. Нико их није желео. Чак се ни представници оних европских држава које су до сада ћутке прихватале невољнике више не либе да то отворено кажу. Тензија око брода „Акваријус“ који је превозио 629 људи, укључујући трудницу и децу, трајала је неколико дана.
Италија, која контролише спасилачке мисије у Средоземном мору, зауставила је брод, тврдећи да му је Малта ближа и да она треба да преузме одговорност. Француски председник Емануел Макрон је потом оптужио Италију за „цинично, неодговорно понашање“, а Италијани су узвратили да је управо француска полиција та која, придржавајући се правила ЕУ о азилу, блокира хиљаде миграната који покушавају да напусте Италију. Решење је усред тог препуцавања донела нова шпанска влада која је понудила луку у Валенсији, где ће брод бити прихваћен.
Владимир Оленченко из Центра за европска истраживања Института за светску економију и међународне односе РАН, објашњава за Спутњик да је контекст пре три године ипак био другачији, па стога и приступ и тадашња решења мигрантске кризе.
„Пре три године приступ ЕУ био је потпуно другачији целом овом проблему и тада су се европски политичари руководили принципима хуманости и потребом да се укаже помоћ онима који су реално бежали од језиве ситуације у Сирији, од ужаса који су сејали терористи на Блиском истоку. У Европу су похрлили људи који су се уплашили рата и страдања. Немачка је сматрала да је долазак тих људи оправдан и своју реакцију су тада видели као поптуно хуману. Међутим, сада када се ради на стабилизацији ситуације у Сирији, контекст нелегалне миграције је потпуно неоправдан“, закључује Оленченко.
Међутим, Меркелова се опекла баш на тој хуманој политици и навукла негативне политичке поене, истиче Александар Чичин, декан Факултета за економију и друштвене науке на Руској привредној академији.
Како би се на нивоу ЕУ решио проблем, заказан је самит за 28. и 29. јун. Биће ово покушај да се дође до заједничке платформе, својеврсне полазне основе за дебату о решавању мигрантске кризе.
Јасно је да различити европски документи неће зауставити мигранте који у потрази за миром и бољим животом и даље хрле ка Европи. Брисел је изнео идеју да се прихватни центри оснују у Африци, али и Албанији, а помињане су и земље Западног Балкана. Александар Чичин, декан Факултета за економију и друштвене науке на Руској привредној академији, не верује у успех дискусије о решавању проблема миграција.
„Сусрет европских министара показаће још једном дубоке противречности поводом овог питања. Никакав ’прихватни‘ центар за мигранте унутар ЕУ неће решити овај проблем. Тешко да се све противречности могу превазићи, јер би свака држава ЕУ волела да буде хумана на рачун неке друге чланице“, истиче Чичин.
Сличног је мишљења и Игор Коваљов, заменик декана Факултета међународне политике и економије на Високој школи економије
Државе Западног Балкана, како каже наш саговорник, имају и више него довољно својих проблема, како би се бавиле и питањем миграната:
„Ово је веома озбиљна тема за Балкан и није тајна да је балканска рута једна од главних којом илегални мигранти хрле ка Европи. Балкан није богат регион и сами становници балканских држава ’трбухом за крухом‘ иду у Европу. На крају, први, мада легални гастарбајтери, и јесу били иницијално из Турске и република бивше Југославије. За Балкан је ово веома озбиљна тема и власти балканских земаља се у том смислу налазе између ’чекића и наковња‘, јер са једне стране чекају пријем у ЕУ, а са друге стране морају да пристану на услове који им у овом тренутку не иду на руку", истиче Коваљов.
Иначе, како би помогла државама које се налазе на мигрантској рути и да би смањила прилив миграната на своју територију, ЕУ додељује финансијску помоћ. Турској су, посебним договором, у периоду 2016-2017. године исплаћене три милијарде евра, а недавно јој је, без обзира на све несугласице са Ердоганом и његовом политиком, одобрена и нова транша у истом износу за следеће две године. Све ово се чини како би Анкара задржала 3,5 милиона избеглица на свом тлу.
Игор Коваљов каже да без обзира на све покушаје Европљана да посредно стану на пут избеглицама, највероватније неће доћи до потпуне промене досадашње политике у том смислу:
„Не мислим да ће Европа коначно затворити врата за мигранте, јер је њима самима веома тешко да донесу јединствену одлуку. Видите, за Британију, на пример, избеглице из Северне Африке и са Блиског и Средњег истока нису проблем, већ су то грађани Румуније, Бугарске, становници балтичких држава и чувени, како их они сами зову, ’пољски водоинсталатери‘. Француска и Немачка имају пак своје проблеме, Италија и Грчка своје, итд. Сви покушаји да се направи јединствени европски приступ, јединствена политика, осуђени су на пропаст“, објашњава наш саговорник.
Ако би се избеглицама потпуно затворила врата, закључује наш саговорник, онда би вероватно требало да дође до реформе Шенгенског споразума, да се поставе унутрашње границе, да се затворе територије, а то би био озбиљан ударац за све до сада постигнуте европске тековине, као и удар за ширење и јачање заједничких европских начела и принципа.