Докази да Србија не сме да се плаши Бразила

Особина српске репрезентације, као некада југословенске, јесте да умеју да заблистају онда када сви од њих дигну руке.
Sputnik

Најопаснији непријатељ пред сваку утакмицу, као уосталом пред сваку битку, јесте страх који се увлачи у кости пред наизглед јачим и успешнијим противником.

Ако репрезентативци Србије овако размишљају, данас неће имати шта да траже на терену против Бразила. Међутим, ако се мало загледају у прошлост и виде како су њихови претходници прошли у утакмицама са „кариокама“, не би требало нимало да се плаше и да се обазиру на успехе бразилске репрезентације, која је, узгред буди речено, на овом Мундијалу засад приказала бледу слику.

Са Бразилом смо до сада на светским првенствима имали једну победу, две нерешене утакмице и један пораз. Нисмо их се плашили ни када су за њих играли Пеле и Гаринча, зашто бисмо их се плашили данас? 

Нису их се плашили ни Тирке и Моша 1934, када су их на пријатељској утакмици победили са 8:4, што је најтежи пораз бразилске репрезентације до данас. Бразил је некако таличан за нашу репрезентацију, јер смо учешће на светским првенствима отворили управо победом над Бразилом, у Уругвају 1930. 

Југославија — Бразил (2:1), Уругвај 1930.

На светским првенствима две репрезентације последњи пут су се састале 1974. у Немачкој, када је резултат био нерешен, 0:0.

Југославија — Бразил (0:0), Немачка 1974

Српска репрезентација, слично југословенској, има ту особину да заблиста онда када се најмање надамо, као у случају против Шпаније 1990. на Мундијалу у Италији.

Југославија — Шпанија (2:1), Италија 1990.

Шпанци су нам дуговали још из 1982. за ону утакмицу у Валенсији, када је Зајец оборио њиховог играча метар пред казненим простором, а судија досудио пенал за њих.

Шпанци су у утакмицу ушли пуни себе, њихов голгетер Хулио Салинас изјавио је: „Победићемо. Биће 4:1 за нас. Дошли смо у Италију да се боримо за пехар“.

Осветник генерације из 1982. био је Драган Стојковић Пикси, који се после свега четири утакмице сврстао у ред елите светских играча, раме уз раме са Марадоном. О Пиксијевом победоносном голу чувени спортски новинар Миле Кос написао је: „То је био спој техничког савршенства (примање лопте и дриблинг), луцидности (да одмах не шутира) и интелигенције (сигурно пласирање уместо да снажно шутира)“.

Више од Бразила и Шпаније, непробојан зид нашим репрезентативцима представљала је репрезентација Немачке, било оне Западне или ове садашње, уједињене.

Никако нисмо успевали да их победимо, упркос Џајићевим бравурама над јединим од њихових најбољих играча Бертијем Фогтсом.

Међутим, у четвртфиналу Мундијала у Чилеу 1962. пала је и Западна Немачка.

Југославија — Западна Немачка (1:0), Чиле 1962.

Био је то Мундијал на коме је Шекуларац показао свету шта зна и сврстао се уз Бразилце Пелеа и Гаринчу међу најбоље светске фудбалере. Након два пораза у четвртфиналима, „плави“ су голом Пере Радаковића надиграли Немце и обезбедили пролаз у полуфинале, где су изгубили од Чехословачке.

Од Немаца смо потом стално губили, све до 1998. када смо играли нерешено.

СР Југославија — Немачка (2:2), Француска 1998.

Био је то „Дан када су „плави“ испустили победу“, како су говорили тадашњи медији. Наши су утакмицу много боље него недељу дана раније са Ираном и постижу гол већ у 13. минуту. Тај гол приписан је Дејану Станковићу, иако ни на успореном снимку није утврђено да ли га је лопта закачила пошто је Мијатовић извео слободан ударац.

Тада почиње права битка — Немци се претварају у машину која по сваку цену жели да изједначи. Међутим, у 54. минуту креће акција Ковачевића са десне стране, голман Кепке слабо интервенише, а Пикси Стојковић спроводи одбијену лопту у мрежу — 2:0 за Југославију.

Међутим, у 75. минуту Тарнат изводи слободан ударац, лопта се одбија од Михајловића и улази у југословенски гол. Панцери наваљују све јаче последњих петнаест минута утакмице, једном погађају пречку, а Бироф постиже изједначујући погодак за Немачку закуцавши главом лопту у гол после изведеног корнера.

Са немачком смо се следећи пут састали дванаест година касније.

Србија — Немачка (1:0), Јужна Африка 2010.

Наплата је дошла у виду гола Милана Јовановића у 38. минуту, док је Владимир Стојковић одбранио пенал Подолском у 60. Иако је Мирослав Клозе послат у свлачионицу у 37. минуту, наши репрезентативци су у утакмицу ушли без страха и са јасним циљем. 

 

Коментар