„Сада су у Бугарској, Србији и Мађарској усвојене одлуке о развијању националних мрежа за транспорт гаса. У складу с тим, Бугарска је усвојила одлику о развијању своје мреже за транспорт гаса и то је зона одговорност бугарског оператера и регулаторног тела за транспорт гаса“, објаснио је Милер.
Он је истакао да су те одлуке усвојене строго у складу с актуелним европским законодавством у области енергетике.
„Због тога гас преко 'Турског тока' почетком 2020. године, након што буде покренут гасовод, може да потекне транспортним системом Бугарске, Србије и Мађарске“, рекао је Милер.
Према његовом мишљењу, темпо раста турског тржишта не доводи у питање то да оба крака „Турског тока“ треба да буду намењена испорукама гаса Турској.
„Прошле године смо имали максималан обим испорука гаса Турској – 29 милијарди кубних метара гаса. Данас говоримо о годишњим уговореним количинама, које су 30 милијарди кубних метара гаса. У складу с тим, ако узмемо у обзир пројектовани капацитет једног цевовода 'Турског тока' (15,75 милијарди кубика), јасно је да је он већи од 50 одсто. Ако претпоставимо да ће веома брзо турско тржиште порасти за још 50 одсто, мислим да су то вероватно нека веома, веома оптимистична очекивања“, објаснио је Милер.
Милер је навео да ће покретање и првог и другог крака „Турског тока“ бити до краја 2019. године.
Што се тиче могућности изградње цевовода који би директно преносио гас у Бугарску, Милер је навео да су за то неопходне стопроцентне гаранције те земље и Европске комисије.
„Бугарска је пре неког времена сама зауставила тај пројекат. Знате да смо имали финансијске губитке и у вези с тим питањем смо и даље у судском процесу. Наравно, не желимо да се понови таква ситуација. Због тога, ако је и могућа изградња цевовода који би директно преносила гас до Бугарске преко Црног мора, онда су без сумње потребне чврсте, стопроцентне гаранције Европске комисије и Бугарске“, закључио је Милер.