Андреј Климов је са посланицима руског парламента у посети српском парламенту, где је, како каже, са српским посланицима из Групе пријатељства са Русијом, Комитета за међународне односе и Комитета за одбрану, разговарао о више тема које нису везане само за руско-српске односе, већ и за питања мира и безбедности на Балкану.
Климов је најавио да ће од јула представници српског и руског парламента одржавати и видео-конференције.
„Потврдили смо да Руска Федерација, односно наш парламент, признаје територијалну целовитост Републике Србије и да уважавамо ваше преговоре с Европском унијом. Такође, ценимо то што Србија не подржава разноврсне антируске мере које поједине западне државе периодично уводе против наше земље. Сматрамо да је неутрални статус Србије веома користан пре свега за саме Србе, јер омогућава Србији да се позиционира као острво стабилности, као место сусрета, а као пример могу да вам наведем да сада почињемо нову рунду радних консултација с посланицима Европског парламента, који долазе овде ради разговора с представницима Савета федерације и Државне думе Русије“, каже Климов.
Са колегама из Европског парламента руска делегација разговараће на теме заједничке борбе Русије и ЕУ против климатских промена и борбе против међународног тероризма.
Са српским колегама Климов је, како каже, разговарао о низу перспективних пројеката.
„Приближава се стогодишњица завршетка Првог светског рата, који је, као што је познато, почео на Балкану, али лекције о овом великом рату до данас, према нашем мишљењу, нису научене. Могуће је да ћемо ове јесени заједно с нашим пријатељима из Србије, заједно с представницима земаља Европске уније, разговарати на новом сусрету (они се, по правилу, одржавају два пута годишње), о одржавању конференције о самим лекцијама које треба научити како би се осигурали безбедност и сарадња у Европи у 21. веку“, каже Климов.
Још једна од тема о којој је руска делегација разговарала било је укључивање Србије у пројекат који се два пута годишње одвија под покровитељством Унеска — Паневропски фестивалски маратон од Атлантика до Тихог океана. Следеће године фестивал ће се одржавати под слоганом „Очување и развијање историјско-културних вредности“, а таквих је вредности у Србији, према речима Климова, много.
„Намеравамо да неки од тих објеката посетимо и намеравамо, такође, да на српском тлу, у оквиру тог великог догађаја ’Од Атлантика до Тихог океана‘ укључимо и представнике целе Источне Европе. Могуће је да у том случају Београд неће бити само центар балканске велике културне историје, него у ширем смислу и целе Источне Европе. Тај фестивал је веома велики, почињемо у Португалији, а завршавамо у Владивостоку, а у њему учествују десетине држава, и први пут ће у том фестивалу бити једна земља која није у Европској унији. Ова тема заслужује даље разматрање, о томе смо разговарали с нашим колегама и видели смо да се они позитивно односе према том предлогу“, каже Климов.
Говорећи о продужетку санкција ЕУ Русији, Климов објашњава да сам термин „санкције“ може да употреби само Савет безбедности УН. Све остало су, каже, незаконите, противправне, једностране и непријатељске мере које су постале проблем за ЕУ.
„Сви наши контакти говоре о томе да сви главни званичници европске политике не знају како да сачувају образ, с једне стране, а да, с друге стране, изађу из тог ћорсокака. Због тога што су, услед мера којима је одговорила Русија, губици Европске уније, према најскромнијим проценама, више од сто милиона евра дневно! И то траје већ четврту годину. И, без обзира на то што је, наравно, економија Европске уније огромна, према рачуници самих Немаца, за Немачку је то готово 700 милиона евра месечно. То је њихова рачуница. Наравно, ниједна економија то не може да издржи, ако се има у виду да се данас односи Европске уније и САД нагло мењају, данас нису једноставни односи ни Европске уније с Кином, а ту су и проблеми у вези с решавањем енергетске безбедности ЕУ, то је изградња ’Северног тока 2‘. То су питања наше сарадње у сфери безбедности и то су питања сарадње Русије и земаља Европске уније у освајању читавог низа разних територија за ископавање руда, ту је наша сарадња у аеро-космичкој сфери“, каже Климов.
У нормализацији односа са Русијом, лопта је на страни ЕУ, додаје, а сусрет у Београду не одржава се случајно, јер је, како каже, читавом низу његових колега, посланика руског парламента, онемогућено да путују у земље ЕУ.
„Одлично је, међутим, то што овде можемо да се састајемо и Београд на том плану игра веома добру улогу, он помаже да се води тај дијалог и у интересу Европске уније, и у интересу Руске Федерације и свих народа који живе у континенталној Европи“, каже Климов.
Амерички председник Доналд Трамп, према Климовљевим речима, има прилику да обнови традицију састанака лидера Русије и САД, која се одржавала, уз мање паузе, од краја Другог светског рата. Недопустиво је што је традиција прекинута за време Барака Обаме, с обзиром да две земље поседују 95 одсто светског нуклеарног потенцијала.
„Ако лидери тих земаља, њихови врховни команданти не разговарају, то је опасност за све. Због тога, то што се данас обнавља директан, отворени дијалог на разним плановима, то је позитивно и за САД, и за Русију, и за свет у целини. Верујемо да је то тек почетак, то је могућност да подесимо сатове и усмеримо даљи дневни ред разговора. Најбоље би било да се то догодило много раније, али чекали смо да за то буде спремна америчка страна која је имала своје унутрашње политичке проблеме. Они су већ делимично превазиђени и то што ће састанак који ће бити одржан 16. јула бити пут нормализације и обнављања односа међу двема нуклеарним суперсилама свакако је позитиван сигнал светској јавности“, закључује Климов.