Учесници светске конференције о гасу, одржане прошле недеље у Вашингтону, питали су се колико далеко непредвидљиви амерички председник може да оде како би спречио реализацију пројекта, наводи лист.
„Велт“ истиче да Трампова спољна политика у енергетском сектору још није дала резултате. Немачка је подржала изградњу „Северног тока 2“, Шведска и Финска су дале сагласност за његову изградњу. Штавише, већ се врше припреме за постављање првих делова гасовода по дну Балтичког мора.
Последња Трампова шанса могло би бити наметање економских санкција за пет западних енергетских концерна који учествују у пројекту „Гаспрома“, сматра лист, али чак ни у том случају није му гарантован успех за постизање свог циља.
„Пројекат ће гарантовано добити финансирање. То је важно за ’Гаспром‘, а ликвидност Русије у еврима је сада висока. Економске санкције против Русије могу да доведу до још више могућности за финансирање ’Северног тока 2‘“, изјавио је финансијски директор пројекта Пол Коркоран.
Тако чак ни санкције неће Трампу помоћи да спречи изградњу гасовода између Русије и Немачке. Напротив, оне ће допринети реализацији пројекта, тим пре пошто је недавно избио трговински спор са Сједињеним Америчким Државама и наљутио Европљане, сматра „Велт“.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.
„Гаспром“ је више пута изјављивао о спремности да очува транзит гаса преко Украјине после 2019. године, ако Кијев докаже економску оправданост уговора. Као могуће капацитете директор „Гаспрома“ Алексеј Милер је проценио на 10-15 милијарди кубних метара годишње.
Сједињене Америчке Државе траже од европских земаља да прекину да учествују у пројекту „Северни ток 2“ и прете санкцијама за оне који не то не учине. У замену за руски гас, САД промовишу сопствени течни природни гас са изградњом терминала за регасификацију терминала у Европи.