Финиш битке: Приштина убацује играче Ахтисарија и Олбрајтове — како Срби да узврате

Статусно неутрални преговори Београда и Приштине под патронатом Европске уније још нису окончани, а непризнато Косово већ навелико формира тим за финиш разговора. Не само да прескачу обавезе из Бриселског споразума, као што је формирање Заједнице српских општина, него и трче пред руду.
Sputnik

У жељи да се задовољи, пре свега унутрашња јавност, „из врха“ је у косовске медије процурила копија поверљивог документа о структури преговарачког тима, по коме приштински тим има чак осам специјалних група које предводе међународни представници. Дакле, и отворено уводе странце у игру. 

Приштина на овај начин као да жели да пошаље поруку Београду да су много јаки, те да тако свима дају до знања да је ствар унапред решена у њихову корист.

С друге стране, није тајна да се и Београд припрема за коначни обрачун, као и да има иностране саветнике у свом тиму… Али, за разлику од Приштине, Београд доноси одлуке сâм, док, како је то јасно рекао и Рамуш Харадинај, тзв. премијер Косова, њихову спољну политику води — Америка. 

Какав план има Америка: Нови амбасадор стиже у Приштину — говори руски

У том контексту не треба да буде изненађење што се у тиму Приштине налазе људи блиски Мартију Ахтисарију и Медлин Олбрајт — и то не као саветници већ као извођачи — а да се на челу тог иностраног тима налази озбиљан играч, Јануш Бугајски, Американац пољског порекла, који је радо виђен говорник у америчком Конгресу кад год је реч о Балкану, а нарочито о Косову.

Он незванично слови за најзаслужнијег што је Црна Гора брзински постала чланица НАТО-а, а ангажован је и као консултант за источноевропске послове за различите америчке организације и владине агенције као што су Америчка агенција за међународни развој (USAID), али у некој форми и за Министарство одбране САД…

Да ли би и Србија требало у финишу преговора да ангажује стране експерте у свом тиму и које су то државе које би могле и хтеле да буду на страни Београдa?

Политиколог др Александар Павић каже за Спутњик да Београд, што се тога тиче, може да бира.

„Ту су нам на располагању све државе БРИКС-а, почев од Русије, а можемо да тражимо и кинеске експерте, бразилске, индијске, па и јужноафричке. Mожемо чак да тражимо и експерте из држава које су признале Косово, који се не слажу са политиком своје земље по овом питању, а таквих има у свакој од тих држава, и то су врло угледна имена. Ту укључујем и Америку и Велику Британију и Немачку и Италију. Дакле, имамо широку лепезу и наравно да нам треба најјачи могући састав за преговоре“, сматра др Павић.

Приштина се спрема за завршницу, тимове саставили странци?

Он наглашава да би наша страна требало да се концентрише на аргументе — зашто Косово не може да буде независно. И како да се испоштује Резолуција 12 44 у било ком коначном решењу.

„За то нам свакако требају међународни експерти, посебно они који подржавају Резолуцију 12 44 УН, а таквих је пуно. Али ми морамо да будемо ти који ће носити дијалог и у коме ће наша државна делегација имати јасан став познат јавности. 

С друге стране, каже Павић, албанска страна се не пита ништа и њихову политику воде странци одавно. 

„Тако да ово што они спинују, само су камуфлаже и смицалице јер нису они ти који воде преговоре, а њихови такозвани саветници у тиму су параван за људе који су ту да надзиру и да одговарају онима који се за овај процес питају — Американцима. Код нас држава мора да буде носилаца преговора, а тим може, чак и треба да има стране експерте, али зна се ко води главну реч — Србија“, каже др Павић.

Косовски тим се, према писању ондашњих медија, састоји од „подтимова“ и осам специјалних група.

На челу структуре је „косовски преговарачки тим“, који укључује шефове институција и лидере парламентарних странака. Потом, следи „стратешка група“ која се састоји од шефова парламентарних група или њихових представника и, такође, представника цивилног друштва.

Професионалне групе се укључују: за правне послове, финансијске и економске односе, демаркацију, помирење, нестала лица, за јавно информисање и за примену споразума.

Коментар