Група научника тврди да људски живот не мора имати крај

У будућности можда неће постојати граница људског живота, барем не онаква каква постоји сада, супротно тврдњама неких демографа и биолога, наводи се у чланку из часописа „Натуре“.
Sputnik
Лек тибетанских монаха стар 2.500 година — користи се једном у пет година!

То је утврдила статистичка анализа објављена у четвртак у часопису „Наука“ о могућностима преживљавања готово 4000 људи који су напунили 105 година или више. 

Тим научника, предвођен демографом Елизабетом Барби са Универзитета Сапијенца и статистичаром Франческом Лагоном са Универзитета Рома тре у Риму, закључио је да се ризик од смрти, који се наизглед повећава са старењем, уравнотежује након 105. године стварајући својеврсни „плато смртности“.

Према наводима научника, шансе да неко умре у тој старосној доби, не дочекавши идући рођендан, су 50:50. Француски демограф Жан Мари Робин, који није био укључен у истраживање, сматра да ако постоји уравнотежење смртности, нема границе људској дуговечности.

Међу научницима се дуго водила расправа постоји ли код људи горња старосна граница живота. Консензус је тај да се ризик од смрти системски повећава с годинама, све до отприлике осамдесете године живота.

Али постоје жестока неслагања око тога што се догађа кад људи уђу у деведесету или стоту годину.   

Неки су научници преиспитали демографске податке и закључили да постоји утврђени, природни „рок трајања“ људске врсте те да стопа смртности наставља да расте.

Други су прошли кроз исте податке и закључили да се ризик од смрти уравнотежује у веома дубокој старости, те да сходно томе људски животни век нема горњу границу.   

Коментар