Међу иницијаторима ове идеје је и холандска министарка одбране Анк Бајлевелд, која сматра да је НАТО снагама неопходан слободан пролаз кроз све европске границе, како би се што боље обуздавала „руска агресија“.
У случају да се ова иницијатива реализује, оцењује британски лист „Тајмс“, снаге Алијансе, укључујући људство и технику, могле би да се пребаце са било које тачке Европе до њених источних граница за максималних пет дана уместо досадашњих 40.
Како оцењује, тиме би се превазишао досадашњи „апсурдни систем“ због којег су војници приморани да чекају по баракама док им одређена земља не изда адекватне дозволе, како би прошли све прописане контролне пунктове.
Бајлевелдова истиче и да би тиме Алијанса успела да докаже да ради на усавршавању сопствених могућности када је реч о обуздавању свих новонасталих претњи и изазова, иако, како оцењује, то и није баш једноставно извести.
Војни стручњак Борис Подопригора сматра да је сâм систем унутар ЕУ, као и механизам одлучивања, до те мере оптерећен бирократијом и сложен, да ће бити тешко постићи било какав консензус када је реч о овом питању.
Једна је ствар НАТО – то је војна организација са врло централизованим системом, објашњава он. Међутим, када се интереси Северноатлантске алијансе не подударају са ставовима Европске уније, на крају обично не дође до било каквог конкретног решења.
„Не видим перспективу учешћа органа Европске уније у решавању војних проблема. Тамо где се одлуке доносе унутар вертикале НАТО-а, тамо све добро функционише, али ако се у тај процес укључе европски службеници — нема сврхе очекивати усвајање ефикасних одлука. На крају крајева, то говори искуство са балканским конфликтом и учешћем представника ЕУ структура у њему“, тврди он.
Са тим мишљењем сагласан је и посланик руске Државне думе Александар Јушенко, који обавља функцију заменика председника одбора за информациону политику и који тврди да Европска унија није хомогена.
Према његовим речима, у састав ЕУ улазе државе које не хају у потпуности на одлуке бриселске бирократије и по правилу држе до сопственог суверенитета, а то су пре свега земље-оснивачи Уније, попут Француске, Италије и Немачке.
Истовремено, истиче он, ту су и оне земље које су уласком у Унију практично изгубиле готово сав свој суверенитет и раде управо оно што им попут диктата стигне „са друге стране океана“.
„ЕУ данас кокетира са наднационалношћу са једне стране и националним интересима појединачних чланица, са друге. ЕУ није јединствена и то што се интереси чланица веома разликују, користе НАТО, Вашингтон и Лондон у жељи да изврше највећи могући утицај“, додаје он.
Стога се, закључује Јушенко, овај предлог да се изгласа поједностављено кретање НАТО трупа унутар Европске уније, може посматрати и као покушај да се на још један начин подрије суверенитет чланица Европске уније.
Како наводи „Тајмс“, лидери земаља-чланица НАТО-а о овој теми ће разматрати на предстојећем самиту који ће бити одржан од 11. до 12. јула у Бриселу.