Иако је дио црногорске опозиције раније истицао да постоји урбанистички документ према којем је на Сињајевини уцртана војна база одакле би НАТО требало да обавјештајно контролише Западни Балкан, министар одбране Предраг Бошковић је демантовао да постоје такви планови.
Ипак, знатан дио јавности је из више разлога сумњичав у погледу оваквих намјера Владе. Не само зато што је након уласка земље у Алијансу свака војна база у Црној Гори дефакто постала и НАТО база, већ и због бојазни да би нове војне инсталације и полигони на Сињајевини могли имати штетне еколошке ефекте.
С тим у вези, помиње се потенцијално загађење акумулације Савине воде као и других подземних вода за које је утврђено да потичу са тог подручја, а користе се за пиће и остале потребе локалног становништва. Такође, на удару би могли бити и катуни у којима живе сточари и мјештани колашинских, мојковачких и даниловградских села која се налазе на локацији коју је црногорска Влада опредијелила за потребе војске.
Са друге стране, колико је држава ипак одлучна, говори и тврдња Владе да на територији Црне Горе не постоји друга локација у државној својини осим Савиних вода, која одговара потребама војног полигона. Влада је у корист НАТО-а одустала и од промоције Сињајевине у регионални парк, за шта је од ЕУ добила новчану помоћ од 300 хиљада евра.
Управо примјер да је црногорска Влада пројекат Европске уније за претварање Сињајевине у еколошки парк прогласила за необавезујући у корист политике и планова НАТО-а у Црној Гори, према ријечима портпарола Нове српске демократије Марка Ковачевића, најбоље показује какве суштинске разлике постоје чак и између ЕУ и НАТО.
„За потребе НАТО пакта на Сињајевини ће изградити војне полигоне за гађање и уништавање вишка наоружања, док је општина Мојковац добила средства од ЕУ у висини од 300 хиљада евра да претвори Сињајевину у регионални парк, то јест да искористи њене туристичке и еколошке потенцијале. Прича како НАТО није само војна организација, управо у овом случају не пије воду“, каже Ковачевић, који подвлачи да прича са Савиним водама има и своју духовну димензију.
„У симболичном смислу, таквим полигоном би се угрозила и Савина вода, једино извориште питке воде у том крају, које носи име по првом српском архиепископу Сави Немањићу. Дакле, у питању је истовремени удар и на материјално и на духовно богатство тога краја“, истиче Ковачевић за Спутњик.
Наш саговорник такође напомиње да су из Демократског фронта још крајем 2017. године упозоравали да се спрема овакав сценарио, када је посланик Милан Кнежевић јавно презентовао детаље урбанистичких планова везаних за Сињајевину, а који су, како каже, јасно упућивали на закључак да се у том рејону спрема изградња НАТО базе.
„Оно што је јасно, јесте да је Црна Гора постала полигон НАТО пакта и да за корист тог војног савеза могу да се мијењају сви раније донесени планови, па чак и они донесени у сарадњи са ЕУ. То показује да је утицај НАТО пакта као војне организације у економском смислу искључиво негативан и потпуно неисплатив са свих становишта. Грађани Црне Горе ће тек осјетити тај негативни утицај. Ово је само почетак“, јасан је Ковачевић.
Подсјетимо да би према плану који је раније објавио дио црногорске опозиције, пројекат изградње војних инсталација на Сињајевини требало да третира читав превој те планине, од почетне тачке у Вучју у општини Колашин до завршне тачке Корман код Жабљака, док би централна тачка пројекта била планина Ружица. Овај простор би, како су раније навели из Демократског фронта, представљао „идеалну геостратешку позицију за инсталирање радара и војне базе, преко које би НАТО остварио потпуну обавјештајну контролу над Западним Балканом“.