Аустријски канцелар Себастијан Курц, чија земља тренутно председава Европском унијом, заложио се за хитан прекид преговора о приступању с Турском. У интервјуу за грчки лист „Катимерини“, аустријски канцелар је нагласио да се Аустрија одувек залагала за „искрен однос“ са Турском и поручио да би преговори ЕУ—Турска требало да се одмах прекину.
Према речима Александра Гајића, из београдског Института за европске студије, ово је први пут да је са највишег нивоа изречено нешто што већина лидера земаља Евроспке уније мисли.
Додатну тежину изјави Себастијана Курца, додаје наш саговорник, даје и чињеница да Аустрија председава Европском унијом од 30. јуна ове године.
Како каже, ова изјава се може тумачити и у контексту односе између Аустрије и Турске, пре свега због чињенице да је у аустријском парламенту недавно донет закон којим се осуђује геноцид над Јерменима из 1915. године, па је врло вероватно је ова изјава, између осталог, последица билатералних дешавања на релацији Аустрија—Турска.
„Са друге стране, ја сам ту изјаву разумео и као жељу Курца да се односи са Турском успоставе на један нов, искрен начин. Наиме, он је рекао да треба прекинути преговоре о приступању Турске Унији због саме чињенице да ти преговори трају практично већ двадесет година и да од 1997. године нема никаквог напретка у тим преговорима. Његова жеља је да се нађе неки нови модус и да се са Турском успоставе специфични, посебни односи, будући да он увиђа да Турска ни сама више не рачуна на приступање ЕУ и да има сопствену позицију, сопствене геополитичке интересе и сопствене вредности. Зато сада треба наћи неку нову форму односа између Европске уније и Турске, која ће задовољити обе стране. Мислим да Курц верује да је такав став поштенији него претварати се да Турска иде у Европску унију када сви и у Анкари и у Бриселу знају да од тога нема ништа“, оцењује Гајић.
Гајић верује да, упркос изјави Себастијана Курца, ЕУ засад неће прекидати преговоре са Турском о приступању.
„Међутим, ако се ова ситуација настави, а Турска се и даље својом позицијом, унутрашњим уређењем, централизацијом и јачањем председничке функције буде удаљавала од оних позиција које ЕУ захтева од држава које јој приступају, пре или касније Брисел ће морати да заузме тај став који је Курц овако доста искрено и храбро изнео. Ипак, мислим да се Европска унија, због својих политичких позиција и аутоперцепције, неће усудити да одустане од преговора, јер би то значило да она гледа на могућност даљег проширења као на једну крајње проблематичну ствар и да одустаје од те политике“, сматра Гајић.
Он напомиње да не смемо заборавити да је Курц у истом контексту поменуо побољшање односа са Русијом и земљама Западног Балкана којима, како је рекао, треба омогућити приступ ЕУ.
„Он је дао једну врло избалансирану изјаву да би покушао, баш насупрот повлачењу у односу на Турску, да покаже интересовање за оно што је Аустрији значајније — простор Балкана који је неинтегрисан и побољшање односа са Русијом. Дакле, Курц користи то што је Аустрија председавајућа Унијом да мало солира и на неки начин да иде испред онога што је у Бриселу дозвољено и прихватљиво. Иако је изјава аустријског канцелара доста реална, ЕУ често не жели да прихвати неке реалне односе и да односе са другим земљама постави на неким можда и здравијим основама од оних којих се раније држала, већ истрајава у свему што је зацртала, чак и када се покаже да је та ситуација безнадежна. У сваком случају лед је ’пробијен‘ и чека се како ће јавност реаговати, а будућност ће показати колико ће се ЕУ прилагођавати реалности“, оцењује Гајић.
Према његовим речима, иако се у Анкари неће званично сложити са констатацијама аустријског канцелара, и Турској би одговарао некакав специфичан билатерални однос са Европском унијом, где би Турска покушала да за себе и своје позиције извуче што је могуће више. То је, закључује Гајић, свакако боље од тренутне пат-позиције где се обе стране претварају — Турска да иде у ЕУ, а Унија да ће једног дана примити Турску у чланство.