Руски политичари придружили су се председнику Владимиру Путину у осуди предлога неких конгресмена из САД да преводилац америчког председника Доналда Трампа на самиту с Путином треба да буде испитан о томе шта су два председника говорила у четири ока.
Константин Косачев, председавајући Одбора за међународне односе Горњег дома руског парламента рекао је да та идеја представља опасан преседан који прети „целој идеји дипломатије“.
Дискредитовати Доналда
Шта стварно значи овакав предлог за дипломатију? Шта овакав предлог значи и за америчку унутрашњу политичку структуру?
Искусни дипломата Владислав Јовановић каже за Спутњик да је пракса да преводилац држи језик за зубима о свему што је чуо приликом превођења у неким политичким стварима.
„То је опште правило за све земље. Друга је ствар да ли поједина земља има и других начина како да дође до таквих информација. С обзиром на развој модерне технологије, не треба сумњати да постоје и те могућности“, прецизира Јовановић.
У конкретном случају, наводи искусни дипломата, жеља да се испита преводилац усмерена је на даље дискредитовање председника Трампа као носиоца политике о потреби побољшања односа са Русијом како она потпуно не би пала у зависност од Кине коју амерички председник са снагама иза себе види као главног будућег противника Америке.
Јовановић за Спутњик наглашава да Трамп и снаге које га подржавају због тога, Русију више сматрају за потенцијалног савезника Америке него за непријатеља кога треба изнурити, ослабити, растурити и по могућству докопати се његових природних богатстава.
„Ту идеју о таквој Русији заговарају и данас они који већ тридесет година формулишу политику Америке и која је у суштини базирана на прилазу главног стратега демократа Збигњева Бжежинског, који је својевремено и најавио такву немилу будућност за Русију“, подсећа Јовановић за Спутњик.
Овога пута Трамп, према Јовановићевом гледишту, има не само издрживост него и снагу да парира таквим притисцима и претњама тиме што је дао налог да се упути позив Путину да дође у Америку.
„Значи, он иде и корак даље јер је уверен да само смиривање односа са Русијом и појачавање међусобног поверења представља главни згодитак за Америку, а не улажење у догматско-авантуристичку политику изнуривања, слабљења и понижавања Русије и њено враћање на период из времена Јељцина“, сматра Јовановић.
Горе код куће него са Путином
Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност подсећа за Спутњик да је након самита у Хелсинкију ескалирао сукоб на релацији Конгрес—Трамп и то не само у смислу опонирања опозиционих демократа, већ и од стране најутицајнијег крила републиканаца, неоконзервативаца, али и неких других крила унутар републиканаца попут Чајанке, рецимо.
И у америчкој јавности чак и алтернативна десница није у потпуности подржала Доналда Трампа, додаје Рајић, већ су се и ту могле чути извесне осуде, а једино крило које га је подржало јесу либертаријанци, односно конкретно сенатор Ренд Пол, али је то само један глас у Горњем дому од укупно сто.
„Трамп је наишао на салву осуда у америчкој јавности. Не мислим само на мејнстрим медије и на политичке чиниоце већ генерално у америчкој јавности. Сматрали су да се није понео довољно чврсто у том, како су га они доживели, политичком дуелу са Владимиром Путином и сматрали су да му није довољно јасно и гласно замерио на наводном мешању руске државе у америчке изборе 2016“, указује Рајић.
Предлог за испитивање преводиоца заправо треба у потпуности да доведе у питање компетенцију председника, тврди Рајић, и део је политичког рата естаблишмента против Трампа.
Ограничавање председника САД?
„Пре неколико дана су у Конгресу два сенатора, један представник демократа и други представник републиканаца као заједнички спонзорисан изнели предлог закона, према коме би амерички председник био ограничен у смислу доношења одлука у вези са санкцијама према другим државама за које безбедносне службе утврде да су се мешале у демократске процесе у САД или покушале да, како они кажу, подрију демократски систем.
Уколико тај закон буде донет, а не желе да га донесу простом већином већ апсолутном двотрећинском већином, амерички председник, односно Доналд Трамп, према Рајићевом тумачењу, неће моћи да спречи доношење тог закона ако он буде изгласан на пленуму Конгреса двотрећинском већином.
„У том случају би амерички председник био додатно ограничен у свом односу са Руском Федерацијом, односно неће више он моћи да одлучује о увођењу, ублажавању или пооштравању санкција Руској Федерацији која је таргетирана као држава која се мешала у унутрашњи политички живот САД него ће у том случају Конгрес бити тај који ће доносити одлуке“, појашњава Рајић.
То је нека врста показне вежбе Доналду Трампу да републиканци и демократе различитих крила врло слично перципирају Русију у свету и да је то, како тумачи Рајић, нека црвена линија која се не прелази.
„То је питање које може да уједини све. Уколико се то деси, онда ће моћи да му ставе до знања да чак и импичмент није тако далеко, односно није немогућ јер слична процедура постоји и у вези опозива председника. И даље сматрам да је процес опозива нереалан и да се неће десити, али дефинитивно више неће бити немогућ или само као питање неке политичке фантазије“, јасан је Рајић.
С друге стране, Владислав Јовановић за Спутњик каже да је предлог конгресмена о испитивању преводиоца један од последњих, скоро очајничких покушаја да се дискредитује председник Трамп и тај искусни дипломата истовремено све види као нарушавање тог традиционалног правила да преводилац мора да сачува свој интегритет и оно што је чуо и сазнао током превођења мора да остане за њега вечита тајна.
„Не сме да буде преносилац тога другима. Ако би то урадио на позив Конгреса или неких других, онда би довео у питање не само то правило о односу Америке са другим земљама него уопште би се поставило питање како комуницирати са другим који не познаје ваш језик о најосетљивијим питањима. Онда би се цела та пракса у политичкој комуникацији довела у питање и изродила у нешто друго што не можемо ни да претпоставимо шта би могло бити“, закључује Јовановић.