А Руси су се, додаје, мешали у изборе у САД колико и Американци у руске, па нек сами закључују о чему се ту ради.
Трамп је успео да усталаса и Балкан када је рекао да су Црногорци агресори, због којих би могао да почне и трећи светски рат.
— Мислим да Црногорци треба да буду задовољни, јер је потапшао председника Црне Горе по рамену, што је велика ствар у Бриселу, а његова изјава може да се тумачи на више начина. Један је да је то пацка НАТО-у да је Црна Гора примљена исувише рано, а друга варијанта је да Трамп преко својих служби или заосталих служби зна нешто што ми не знамо. Треба добро анализирати да ли се ту можда нешто спрема. Нисам параноичан и нисам заговорник мистичких идеја, али Трампу излете поједине ствари које се касније догоде, само их он на необичан начин саопшти.
Били сте дуги низ година шеф Координационог центра за КиМ. Како данас посматрате преговоре у Бриселу?
— Биће јако тешко, али ми се чини да међународна заједница убрзава ствари, јер препознају да се губи тај почетни набој и еуфорија у стварању некакве нове државице по америчком диктату. Друго, и сама ЕУ нема више капацитета да се забавља са нашим регионом, јер има пуно забаве у унутрашњим редовима. Нисам заговорник оних прича да сачекамо да пропадне Америка, да пропадне ЕУ. Незахвална је позиција и председника наше државе који улаже максималне напоре. Ја најбоље знам, ја сам прошао ту шатл дипломатију, видео какви су то сендвичи и „вруће-хладно“ притисци. Регион мора да се сагледа мало шире. Мислим да су три национална питања важна, а нису решена. То је албанско национално питање, које се простире и на простору Србије и Црне Горе и Македоније, помало грицка и Грчку. Српска и хрватска национална питања су нерешена. Ми смо имали братство и јединство и били смо мултиетнини, чак и више него Американци. Не желим да будем арогантан, али је чињеница да смо мали и да смо доведени у такву позицију. Изузетно је тешко објаснити и грађанима, поготово ако се подсетите шта говоре наша историја, вера и Српска православна црква. Треба одредити праву брзину, али треба бити реалан и водити рачуна да има пуно превараната на западној страни, много људи је направило политичке каријере, многи су зарадили новац на несрећи која се догодила на простору бивше Југославије и сада им је тешко да признају да је неки период њихових живота био потпуно погрешан и да су били грешни према тим народима. Имате пуно дипломатских лешинара, а наша позиција није нимало лака. Та бахатост и ароганција се испољила и код Тачија.
Тачи је рекао му је у протеклих шест година ово био најтежи разговор, због чега?
— Има више разлога, а један од првих је зато што има у пратњи оне шумаре, Харадинаја, Пацолија бизнисмена и Веселија Кадрија. То показује да ни они не верују једни другима и да није баш таква хомогеност међу Албанцима. Али они имају много већу енергију и јединство.
Колико нам је у интересу да се преговара негде другде?
— Није нам у интересу, али морате да разумете нашу страну. Притисци су са свих могућих и немогућих страна. Наше почетне позиције су јако лоше из Кумановског споразума и Резолуције 1244, која је на благи начин верификовала окупацију једног дела наше територије, уз срамно бомбардовање наше земље. Позиција са наше стране, људи који се баве тим послом је таква, да, лако је седети, грицкати семенке по Београду и критиковати, а шта предлажете? Не можемо правити унутарполитичку игру на нападима и популизму, него дајте да се договоримо — и позиција и опозиција.
Шта је за Вас компромис?
— Има више варијанти, али кад сам рекао да сагледамо цео регион, онда је компромисно решење решавање српског националног питања, а то је мало шире од Косова, као што је албанско мало шире од Косова. Они стално причају о великој Албанији и то прича Рама, а никако да каже шта ће онда бити главни град, хоће ли бити Тирана или Приштина.
Пре Брисела су кренуле кампање и приче да Албанци са југа централне Србије хоће иста права као Срби на северу Косова…
— То би значило да им узмемо сва права и онда је кренула шумарско-екстремистичко-терористичка прича Шефћета Муслијуа, то сад декларише Мустафа о некаквом Кончуљском споразуму. Кончуљски споразум не постоји. Постоје званични споразуми штампани у књизи „Србија после Милошевића“. Сва акта и сви споразуми, све анексе које је Влада Републике Србије усвојила… Да не бисмо ми били као Трамп или да нас не би тумачили да смо погрешно преведени, ми смо то тада штампали и на енглеском и албанском језику и делили им. То је био споразум о преговорима — да морају да положе оружје, да ћемо неке амнестирати, што је и урађено и да треба да се интегришу у систем органа и локалне самоуправе Републике Србије, али да притом морају да буду образовани. Сва документа постоје у архивама Владе Републике Србије.
Да ли Бошњачко национално веће због позива Беџету Пацолију сада може да сноси неке консеквенце?
— Не бих изазивао било какве конфликте. Ваљда смо научили лекцију да се не тучемо, него да пробамо да решимо ствари дијалогом. У локалним самоуправама као што су Тутин и Нови Пазар морају да се преиспитају одређене коалиције. Ја знам да у Сјеници не желе да пусте људе из СНС-а, једну младу, образовану структуру да уђе, а тако је и у Пријепољу. Мислим да главни бошњачки лидери морају да се огласе и да објасне. Обичан народ, који ову државу доживљава као сопствену, пита се да ли она има капацитет и снагу да се одупре таквим егзотичним изјавама. Сулејман Угљанин мисли да ће му се тиме подићи рејтинг. Треба јасно да се одреди — да ли је то ваша држава или није? Нема више ни прекомерне употребе силе, ни оружаних формација српских оваквих или онаквих, а да се не заборави, нема више ни алибија око Слободана Милошевића.
Куда води изјава председнице Хрватске да су Албанци и Хрвати браћа по оружју?
— То је признање онога што званична српска политика прича већ годинама. На крају крајева, и Месићево шеткање по Санџаку и инструкције Сарајеву, слични су изјави Колинде Грабар Китаровић. Месић се неће смирити док не дође до онога, парафразирам, да ће се на крају запалити Србија. Госпођа Колинда је очигледно још под утицајем шампањца из Москве. Пратио сам првенство, навијао за Србију и очекивао бољи резултат. Нисам био импресиониран, а на крају ми се све смучило када сам видео поједине пијане председнике. Политичари воле да узму енергију од успешних спортиста и то је госпођа Колинда и урадила. Ја се не шминкам, али ако се ви даме шминкате, онда бар погледајте да ли ће можда пасти киша, зато што се шминка може размазати, па узмите квалитетнију. Мало сам циничан, али ми је све то било ружно. Хрвати су играли одлично и ја им на томе честитам, али то не значи да сада треба да се бахате политичари.
Имали су у Русији Колинду, у Загребу их је дочекао Томпсон…
— То је класичан улични тамбураш, певач са усташким песмама, а сви добро знамо шта су биле усташе. Хрватска политика има пропаганду која стално провоцира или покушава да провоцира Србију. Нисам заговорник нашег залетања на црвено. Не волим да одговарам на такве провокације, јер они сами говоре о себи. Имам пуно другара и пријатеља и они то као Хрвати наравно осуђују, јер то иде ка томе да се поједини од њих рађају само да би мрзели Србе, а не схватајући да је порекло исто само су нам вере различите.