Тај маузолеј из 17. века, који је Шах Џехан саградио као величанствену гробницу својој најдражој жени Мумтаз Махал, годинама губи сјај, а на зидовима су почеле да се појављују пукотине, што може бити повезано са снижавањем нивоа реке Јамуна, која протиче поред маузолеја. Пресушивање реке могло би да доведе не само до оштећења маузолеја због промена у структури земљишта, него и до његовог потпуног рушења. Поред тога, раскошни маузолеј почео је да мења боју због загађености ваздуха и инсеката који остављају флеке по њему.
У последњих 30 година загађеност животне средине и погоршање еколошке ситуације услед раста индустрије и домаћинстава, имале су критичне последице за Таџ Махал.
Власти су годинама занемаривале упозорења стручњака да Таџ Махалу прети уништење. Недавно је Влада формирала специјалан комитет који треба да се позабави тим питањем, а власти су чак затвориле и многе фабрике у близини маузолеја, али се општа ситуација није променила — мермер је наставио да губи свој сјај.
Због раста урбанизације и индустријализације у Агри ниво загађења у округу је постао два до три пута већи од светских стандарда. У реку Јамуну се баца индустријски отпад, а такође се традиционално расипа и пепео после кремација.
Ројеви инсеката остављају жуте, зелене и црне флеке на некада блиставо белом споменику.
Споменик се повремено чисти специјалном глином, али адвокат који је случај изнео пред Врховни суд, тврди да се то не чини довољно.
Индијски Врховни суд је у мају наредио Влади да тражи помоћ странаца, како би решили проблем с бојом Таџ Махала, а сада је власти ставио пред избор: или обновити јединствени споменик, или га једноставно уништити. Ако овог пута не дође до реакције званичника, маузолеј ће одлуком суда бити затворен за посете.
„Индијски бисер“ доноси Индији огроман новац. Годишње Таџ Махал посети најмање пет милиона људи, међу којима је и 200 хиљада странаца. Због великог броја туриста у граду Агра је отворено више од 200 хиљада радних места, што чини основу економије тог града.
Да би показао озбиљност својих намера, Врховни суд Индије објавио је да ће се од 31. јула 2018. године „o случају Таџ Махалa“ редовно чути, ако не и свакодневно.
Таџ Махал је уврштен на Унескову листу споменика Светске баштине и описан је као „драгуљ исламске уметности у Индији и један од универзално признатих ремек-дела светског наслеђа“.
Легенда каже да је монументални маузолеј, од чистог белог мермера опточеног полудрагим камењем, изградио могулски цар Индије Шах Џахан у знак сећања на своју трећу жену Мумтаз Махал, која је умрла док је рађала њихово четрнаесто дете, ћерку Гаухару Бегум. Непосредно пре своје смрти, она је затражила од Џахана да сагради маузолеј који ће бити вечни споменик њихове љубави, какав свет до тада још није видео.
Градња је почела око 1632. и завршена je 1653. године, а укључивала је хиљаде уметника и радника. На њему је радило око 20 хиљада људи, а коришћено је преко хиљаду слонова за транспорт грађевинског материјала.
Таџ Махал се сматра врхунским остварењем могулске архитектуре, стила који комбинује елементе персијских, индијских и исламских архитектонских стилова.