Сви водећи западни медији данас су дословце били преплављени тумачењем Трампове изјаве о „веома агресивној“ Црној Гори која би могла бити узрок трећег свјетског рата. Један од главних страхова је да Доналд Трамп „не разумије добро члан 5. атлантског Уговора“, који каже да се напад на једну од чланица НАТО-а сматра истовремено нападом на све земље НАТО-а.
Тако нпр. „Њујорк тајмс“ у наслову констатује да је Трамп овом изјавом довео у питање чак саму „срж НАТО-а“, док се у тексту наводи и констатација потпредсједника „Карнеги задужбине за међународни мир“ Ендрјуа Вејса, који истиче да Трампов коментар о Црној Гори „звучи као став Кремља“.
Ипак, наслов „Вашингтон поста“ који гласи „Украјина није земља — рекао је Путин Бушу. А шта је рекао Трампу о Црној Гори“, у фокус медијске пажње западних медија потпуно неочекивано кандидује спекулацију да је иза затворених врата у Хелсинкију било ријечи и о Црној Гори.
Иако је ова могућност готово потпуно невјероватна, медијска машинерија је већ у пуном погону. На њу су се накачили и локални медији и аналитичари, па „Побједа“ у државном власништву преко читаве насловне стране објављује — „Трампова руска прича“, инсинуирајући да је амерички предсједник заправо „руски човјек“.
Ту су наравно и изјаве активних политичара, па је предсједник црногорског СДП-а Ранко Кривокапић за Би-Би-Си казао да је „забринут да Црна Гора не служи као ’кусур‘ током самита Трампа и Путина“.
„Надам се да Црна Гора није била тема разговора у Хелсинкију. Искрено, надам се да је Трамп само реаговао на питање Фокса и да његова порука нема дубље значење“, рекао је Кривокапић.
За разлику од њега, хрватски аналитичар Давор Ђенеро, који је Трампову изјаву о Црној Гори прокоментарисао за црногорске медије, нема дилему да су „Трампове ријечи Путиново мишљење“.
„Трамп није био добро припремљен за овај разговор. Јасно је да је Црна Гора била предмет разговора Трампа и руског предсједника Владимира Путина“, сигуран је однекуд Ђенеро.
Аналитичар Бошко Вукићевић у лавини реакција коју је изазвала Трампова изјава о Црној Гори истиче да је оно што данас упада у очи прије свега страх црногорског режима и домаћих љубитеља америчке „дубоке државе“, али и иностраних пронатовских аналитичара и политичара, да Трамп заиста може да успостави добре односе са Русијом.
„Бојазан читаве ове разнородне скупине, која је на антируској причи највећим дијелом изградила сопствене каријере, јесте да би могло доћи до ревидирања спољнополитичког концепта САД и отопљавања руско-америчких односа. Очигледно је да би побољшање односа двије суперсиле довело до истрошености каријера политичара и невладиних организација, који су на ширењу русофобије добијали огромне паре и привилегије. У таквим околностима њихова политика постала би непотребна. Стога се припадници поменуте скупине, у стању очаја а понегдје и панике, питају да ли је Црна Гора била предмет разговора Путина и Трампа иза затворених врата“, каже Вукићевић за Спутњик.
Вукићевић, који је мишљења да „је веома мала вјероватноћа да су Путин и Трамп на састанку разговарали и о Црној Гори“, ипак сматра да „страховања домаћих и иностраних натоваца нијесу у потпуности без основа“.
„Ако оставимо по страни Трампову посебну реторику и његову неодмјерену изјаву о Црногорцима, његово мишљење о тематици дâ се наслутити. Он се у изјави о Црној Гори, на индиректан али недвосмислен начин, пита шта ће Црна Гора НАТО-у и Сједињеним Државама? У коментару директно доводи у питање валидност члана 5. НАТО-а о заштити својих чланица. Осим тога, он вјероватно узима у обзир чињеницу да је Црна Гора једина држава која је бомбардована од стране организације у коју се накнадно учланила, као и да је спорно учлањење обављено уз противљење огромне већине становништва“, истиче наш саговорник.
Он подсјећа да и „сви они који сматрају да је Трамп у одговору о Црној Гори направио гаф, треба да знају да је телевизија на којој је направљен интервју — ’Фокс њуз‘, традиционално наклоњена Трампу и да постоји вјероватноћа да је питање можда било унапријед договорено“.
„Дакле, мишљења сам да код Трампа заиста постоји воља и жеља за побољшањем односа са Руском Федерацијом, уосталом, таква настојања су била дио његовог предизборног програма. Међутим, нијесам превелик оптимиста по питању реализације таквих политика, а нарочито уз тренутно снажно противљење америчке ’дубоке државе‘“, закључује Вукићевић.