Трамп је наиме навео да Иран није иста земља од како је он одлучио да повуче САД из нуклеарног споразума са Техераном и да је спреман за договор.
Таква понуда америчког председника, међутим, није изненадила новинара и спољнополитичког коментатора Борислава Коркоделовића, који каже да га ситуација са Ираном подсећа на оно што се дешавало са Северном Корејом.
„Чини се да Трамп покушава да понови оно што је урадио са Северном Корејом — да изазове што је могуће већу затегнутост у односима и што запаљивију атмосферу, а онда да, као пословни човек, понуди нешто попут преговора. То је у случају Пјонгјанга и прихваћено, али се верује да Иран, као моћнија држава која је у много бољој међународној позицији, то неће прихватити“, каже Коркоделовић.
Он такође напомиње да су разлике између Пјонгјанга и Техерана велике.
„Иран није само друга врста државе, већ су у случају Северне Кореје сви регионални играчи попут Русије, Кине и Јужне Кореје били за преговоре са САД. У случају Ирана имамо земље попут Израела, Саудијске Арабије и УАЕ, америчке савезнике оштро супротстављене Техерану, који не би волели да Трамп понуди Ирану нешто због чега би они остали кратких рукава, без обзира да ли би Иран то прихватио или не“, сматра Коркоделовић.
Ирина Фјодорова из Центра за Блиски и Средњи исток Института за оријенталистику Руске академије наука верује да амерички председник жели нови споразум са Ираном пре свега јер намерава да поништи заоставштину бившег председника Обаме.
Трамп је, како објашњава, једнострано и изашао из постојећег споразума како би показао да политика његовог претходника није довела до жељених резултата.
„Жеља да се на свим нивоима ’раскрсти‘ са претходном политиком демократа у вези је са предстојећим новембарским изборима за Конгрес и Сенат САД, а Трампу се жури да на све могуће начине покаже мањкавости политике Демократске партије. Другим речима, ако проблем са Ираном посматрамо из перспективе унутрашње ситуације САД, видимо да је то тек један од корака, попут на пример урушавања здравственог система који је започео да гради Обама, а све са циљем да се покаже да је та претходна политика била лоша“, сматра Фјодорова.
На питање какве би то нове услове Техерану могли да траже Стејт департмент и сам председник Трамп, она каже да САД желе да Иран обустави многе своје делатности.
„Вашингтон између осталог сматра да је политика Ирана у региону прилично агресивна, јер доводи до јачања позиција Техерана у Ираку, Сирији и Јемену. Дакле, спољнополитички ресор САД тражи да Техеран престане са својим регионалним активностима, односно да ирански саветници обуставе рад у оквиру различитих војних организација попут Хезболаха или неких других у Сирији. Такође, тражи се да Иран престане да помаже такозвану ’шиитску милицију‘, односно шиитске устанике у Ираку, као и да обустави испоруке оружја Хутима у Јемену. Дакле, први захтев Трампа ће бити у вези са политиком Ирана у региону, која према мишљењу америчког председника штети и интересима Израела“, напомиње Фјодорова.
Њен утисак је да Техеран неће чинити уступке САД, имајући у виду да се унутар те земље ствари усложњавају и да становништво не би позитивно реаговало на евентуалне кораке у сусрет жељама Вашингтона.
Сличног става је и Борислав Коркоделовић који напомиње да је програм ракетног наоружања Ирана једнако велики трн у оку Сједињеним Државама, као што су то и ирански нуклеарни програм и значајно увећан међународни утицај те земље у региону Блиског истока.
„Међународни нуклеарни споразум са Техераном, из којег су се САД повукле, има низ временских ограничења, па би Трамп сигурно инсистирао на томе да Иран трајно замрзне свој нуклеарни програм, затим да обустави програм ракетног наоружања, као и да повуче своје војне саветнике из Сирије и Ирака и смањи подршку шиитским добровољачким одредима и Хезболаху. То су све, по мом мишљењу, потпуно неприхватљиви предлози или захтеви Ирану“, категоричан је Коркоделовић.
Интересантно је, међутим, да су вербални напад на Иран и потом помирљива понуда Техерану дошли након Трамповог самита са руским председником Путином, додаје наш саговорник.
„Није искључено да Трамп, суочен са критикама због састанка у Хелскинскију, тим гестовима покушава да неутралише ратно крило унутар Републиканске странке. Он им је већ избио адут када је реч о Северној Кореји, а ако им избије адут споразумом са Ираном, то ратно крило ће бити потпуно неутралисано. Он такође покушава да овом новом иницијативом ублажи критике и на страни демократа и демократске јавности. Наиме, вероватно је да су Трамп и Путин разговарали о Ирану, пре свега у контексту Сирије. Можда се Трамп нада да би Русија, у одређеној мери, могла да му помогне и у неким сферама деловања према Ирану. Међутим, у овом тренутку то су све нагађања“, закључује Коркоделовић.