Ово су прогнозе које би по Пирсону могле да се остваре до 2050. године.
Пирсон је уверен да ће већ кроз тридесет година бити могуће пренети сложене могућности нашег мозга у неку од јединица за чување података.
То ће бити само завршница успешне сарадње са роботима. Наиме, људи ће себи додавати „гаџете“ за побољшавање интелигенције, капацитета сећања и осећаја.
Питање је једино хоће ли то бити остварено физичком надоградњом или бежичним путевима.
99 одсто мозга би тако било припојено на неку врсту колективне мреже која би процесуирала податке и убрзавала когнитивне перформансе.
Тај проток информација осигуравао би и могућност преноса свести, чак и за оне који се нису на време осигурали — па ће евентуални финансијски аспект трансфера бити препуштен и накнадним интервенцијама.
У преводу — ако се сами не пренесете, можда то учине ваши најближи, колеге или држава.
Андроиди ће бити потрошна роба и њихов квалитет уз физичке атрибуте генерисаће и цену.
Ко ће бити власник свести, такође је интересантно питање.
Пирсон закључује да у будућности више нећемо бити власници властитог ума, ако се одлучимо за учествовање у мрежи.