Разлог томе је првенствено однос Београда и Москве, а министарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић каже да се то до краја године вероватно неће догодити.
„Процедура преговора је таква да ако половином текуће године знате да није усвојен извештај, онда је јасно да оно тешко може да се отвори до краја године“, каже Јоксимовићева за „Новости“, говорећи о томе треба ли очекивати да се поглавље 31 отвори до краја године и зашто се на извештај о скринингу чека већ четири године.
„Поглавље 31 уобичајено није било превише захтевно, али како су се међународни односи закомпликовали и саме државе ЕУ су морале да се усаглашавају да би постигле консензус око неких питања, донекле су измењена и очекивања појединих чланица према кандидатима“, каже министарка.
На питање да ли је Литванија једини противник унутар ЕУ да Београд начне и ово поглавље, Јоксимовићева објашњава да правила ЕУ кажу да је извештај са скрининга за поглавље 31 предмет затворене расправе у дипломатском формату између њених 28 чланица, преноси Танјуг.
„Треба разумети да у оцени сваког питања од значаја за спољну и безбедносну политику чланице полазе од сопствених националних интереса и да га консензусом подижу на ниво заједничке политике ЕУ. Од земље-кандидата се очекује да усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ постигне постепено до чланства“, каже Јоксимовићева.
Она указује на чињеницу да је Србија једна од држава које у нашем региону највише доприносе европској безбедности.
„То смо доказали приликом председавања ОЕБС-у током мигрантске кризе у борби против тероризма. Као држава која није чланица ниједног војнополитичког савеза имамо обавезу и право да водимо рачуна о сопственој безбедности и сопственим националним интересима. Спољна политика Србије је у координацији са тако дефинисаном политиком националне безбедности, а оквир је свакако процес европских интеграција, који је наш спољнополитичким приоритет“, наводи Јоксимовићева.