Приликом посете Црној Гори, патријарх српски Иринеј упоредио је положај српског народа у тој бившој југословенској републици са положајем Срба у НДХ, а за положај СПЦ рекао је да је исти као у време Турака.
Та његова изјава изазвала је бурне реакције црногорске власти, па је председник Црне Горе Мило Ђукановић рекао да очекује патријархово извињење. СПЦ је одговорила да се неће извинити, а српски председник Александар Вучић изјавио је да је положај српског народа у Црној Гори „далеко од идеалног“.
У емисији „На нишану Лазанског“ о ситуацији у Црној Гори и положају српског народа у овој држави говорили су историчар Александар Раковић и професор међународног права на Универзитету у Косовској Митровици Дејан Мировић.
У круговима СПЦ било је познато да је положај Срба у Црној Гори јако лош, каже Раковић. Иако су једини народ који је створио Црну Гору, Срби су у њој дискриминисани, додаје он.
„Срби су једини историјски народ Црне Горе, али дошли су у ту ситуацију која је парадоксална. Вероватно се дуго чекало на овакав став патријарха, али, када се сетимо закључака Сабора СПЦ из ове године, сви архијереји закључили су да Српска црква не може да благослови нацију црногорских сепаратиста зато што је то једна бирократска творевина и да су Српска црква и народ у Црној Гори угрожени. Сада је то патријарх мало појачао и изнео свој став, који је и од раније познат, а то је да су Срби угрожени до те мере да се њихов статус може упоредити са статусом Срба у НДХ“, објашњава Раковић.
У јавности су се појавиле тврдње да је патријархов став прејак, али Раковић се не слаже са тим и повлачи аналогију између политике која је прокламована у НДХ, да се трећина Срба протера, трећина убије, а трећина преведе у римокатоличанство.
Мило Ђукановић одрекао се трећине својих држављана који живе у Србији, наводи Раковић.
Став патријарха Иринеја надовезује се на став митрополита Амфилохија, каже Мировић и подсећа да је пре две године на јавну расправу у Црној Гори стављен предлог закона о слободи вероисповести, који омогућава да се имовина СПЦ у Црној Гори национализује.
То би значило да би све верске грађевине изграђене пре 1918. године требало да припадну држави. Тако би, према његовим речима, једно општесрпско светилиште, као што је Манастир Острог, доспео у власништво црногорске државе.
То је, каже Мировић, еклатантно кршење свих правних начела и он у том контексту и гледа на патријархову изјаву, јер црногорске власти су најавиле повратак предлога закона, против којег се изјашњавају и Римокатоличка црква и Исламска заједница у Црној Гори.
За разлику од комунистичких власти, које Српској православној цркви нису одузеле средњевековне манастире, задужбине Немањића, режим Мила Ђукановића предлогом закона жели да учини баш то и да их дâ на управу коме он сматра за сходно, каже Раковић.
Иако, како каже, бежи од јаких термина, код Мила Ђукановића је присутна „криминално-шверцерска свест“, наглашава Мировић када објашњава мотиве црногорског режима за одузимање имовине СПЦ.
„Погледајте како је у уличарском контексту одговорио на изјаву патријарха. У том смислу мислим да он све гледа кроз новац, кроз послушност, јер велики су приходи од Острога, то и одржава нашу Митрополију. Друго, он не разуме шта је подела власти, не разуме да је црква одвојена од државе и мисли да влада попут јужноамеричког диктатора или га, можда, комунистичко доба поново интересује“, каже Мировић.
Положај Срба у Црној Гори Раковић оцењује као катастрофалан.
„Самим тим што су лидери Срба у Црној Гори по затворима, некима се суди, држе се Срби под уценама, прети се СПЦ, тај положај је катастрофалан. Да би положај био бољи, Србија мора да се уплете у тај проблем, јер Србија има обавезу и према Уставу да води рачуна о српском народу који живи изван Србије“, каже Раковић.
Српски народ у Црној Гори нашао се у парадоксалној ситуацији да у држави коју је створио не може да врши власт, а власт, према његовим речима, обављају конвертити који су прешли на другу страну.
Управо због тог, како га Раковић назива, конвертитског проблема, кренули су радикално да се обрачунавају са претходним идентитетом.
„Добра ствар у свему овоме је што се српска нација у модерном виду у Црној Гори формирала као демократска нација. Наш народ тамо лишен је ових разних бандитских, мафијашких и разних других група. Оне уопште не постоје. Чак ни ти лоши обичаји који су постојали вековима у Црној Гори, да пљачка буде привредна грана, то се сада може преспојити само на црногорске сепаратисте и на њихову елиту. Код Срба тога уопште више нема и добро је што се жито очистило од кукоља, па они нека иду где год желе, ако хоће нека буду и Хрвати, то је њихова ствар, али немају право ником другом да намећу свој идентитет“, каже Раковић.